svinjski file & kineska mešavina povrća


Korak po korak iskoračah još jednu godinu. Bilo je i u ovoj baš svačega. Puno rada, dan za danom, na sreću, i dalje nekog koji baš volim, samo skoro svaki put sa nekim pogrešnim ljudima, na žalost. Otkaz sms-om obeležiće kraj jednog, naravno i početak drugog koračanja. A u svakom poglavlju isto: korak po korak, mali predah, pa korak dalje. Tako i danas, što bi li i bilo drugačije - pretpraznični dan u kom se planira svečana trpeza, ali u kom treba i ručati, dakle i skuvati ručak.


baklava sa sokom od mandarina i kardamomom


Ovo je baklava po poznatom receptu Ane Ugarković za baklavu od pistaća i badema sa sokom od pomorandže, koji sam sasvim malo promenila. Mandarine umesto pomorandži i orasi i lešnici umesto badema i pistaća, zato što sam te sastojke imala. Sirup od mandarine i kardamoma je taj koji daje ovoj baklavi poseban ukus, nije toliko važno koji orašasti plodovi se upotrebe.
Prošli put sam je pravila sa pistaćima i bila je zaista izvrsna, ali ne nešto toliko primetno bolja od ove sada, mada je - istina, zbog boje pistaća bila vizuelno atraktivnija.


mafini sa kruškama i suvim smokvama


Moja kuhinja je moja oaza. Sve počne za tastaturom (nekada za knjigom recepata), odabir sastojaka - pa praćenje procedure. Stvaranje nečega. Malog i lepog. Tako svaki put. Tako koračam život. Prolazi dan za danom, obeležen još jednim male(c)nim i lepim. U kuhinji počne, pa se širi dokle stigne... pa opet iz početka - obrišem radnu ploču, skuvam čaj, upalim komp... život čini nizanje malog i lepog. 
Danas su konačno na red došle smokve i kruške, čekale su strpljivo celu jesen. Obožavam smokve oduvek, a sa krušaka ove godine nikako da skrenem pogled. Ovi mafini su omaž ovoj jeseni, još jednoj u nizu na putu.


prokelj sa suvim smokvama


Prilog uz meso slatkastog ukusa na karamelizovane suve smokve. Brzo se priprema i efektno iznenađuje goste - niko ne učekuje sladak prokelj u tanjiru, zar ne? ali se svima svideo.


torta sa španskog dvora


Torta koja se već dugo najčešće pravi u našoj kući, još od mojih studentskih dana (a to jeste bilo davno). Prvo mi ju je pravila mama, posle sam ja sama, pa sam nebrojeno puta uživala sa svojom srednjom milicom, Ivonom, praveći je. Lako ju je napraviti i uvek bude izvrsna, mada, istina je - bilo je situacija u kojima je bila potpuno neodoljivo čarobna - apsolutna zavodnica.  Torta koja pleni kombinacijom ukusa čokolade i suvih smokava natopljenih u Grand Marnier likeru.


bajadera sa suvim smokvama i šljivama




Kad stvari liče da će izmaći kontroli - tu je bajadera. Očas posla se napravi, a nema ko je ne voli.

Promena plana za prvi Božić koji slavimo, a unazad nekoliko godina nije bio moje zaduženje... pa... ne mogu reći da nije bilo znakova unazad nešto dana da će do nje doći - ipak se znamo već četvrt veka. Isto toliko dugo je i iskustvo koje kaže: samo počni, dalje će nekako već ići. Dakle - bajaderu možeš napraviti, a kad kreneš  - prosto sledeći korak vuče. I zaista, i ovaj put, za njom su usledile torta sa španskog dvora i baklava... eto: lagan kolač, a koliko moćan.


spanakopitta štrudla


Spanakopitta ili σπανακόπιτα - poznati natpis, za pitu sa spanaćem, iz grčkih pekara, ali u ne baš uobičajenoj izvedbi za te pekare. Barem ne za one obične - turističke. Ova pita sa spanaćem začinjena je korijanderom, cimetom i kimom - mešavinom začina karakterističnim za grčku kuhinju. A umotana je na zaista čaroban način - kao štrudla, pa još sa bademima između kora. 

Divna pretpraznična pito-štrudla.


mirisni mafini


Probudi te cik zore, pobrojavanje obaveza zuji glavom, smlatila te ponovo upala grla i, još gore, opet ista - šta? - sasvim mala, sasvim poznata, sasvim isto nemaštovita, sasvim očekivana (nemoj se praviti da nije!) izdaj(ic)a... eh, pa čekaj malo! ma to se ne zove tako zar ne?, posebno ako se ponavlja već sad, koliko - hej pa predugo... Fool me once - shame on you. Fool me twice - shame on me. Pa... po koji put već - shame on me. Ma, dosta sa tim - hajmo mi lepo u kuhinju, da počnemo mirisno ovaj dan. Dakle, da vidimo, čega imamo u špajzu: jednu staru bananu, začine, malo ovsenih pahuljica, komadić čokolade - sasvim dovoljno za izokretanje ovog pretprazničnog jutra u pravcu veselog dana.

Malo kolačića za doručak i uz njega divna topla priča Sandre Đurić Milanov, do mene stigla preko moje imenjakinje sa bloga Icbmother. Podsećanje na ono kako se valja živeti i šta se treba birati. Dobro jutro!



hrono hleb


Već dugo ne kupujemo hleb. Imam osećaj kao da u njega stavljaju gips, toliko nam je prašnjav i bezukusan. Onaj ukusniji - ako ste sigurni u kvalitet... pa i nije baš isplativ, zar ne? - kad se preračunate, puno brašna može da se kupi umesto veknice od pola kile. Zapravo je glavni razlog to što se daleko manje gluparija pojede kad se nema prilika da se macka na hleb. Tako je naša divna velika drvena kutija za hleb već naučila da zvrji prazna. Ponekad napravim baš brze irske hlepčiće, koji se isto tako baš brzo pojedu... a neki dan me inspirisao recept za hrono hleb na blogu Let's getfatbulous, pa eto prilike da u nedeljno jutro zamiriše kuća. Ima nekog lepog ajvara koji sam dobila od Jelene letos(ajvar bez hleba, nekako ne ide, zar ne? - zato ga i ima još uvek), a Jeleni je danas rođendan... sve se nekako uklapa, pomalo je uvrnut način da proslavim sa drugaricom rođendan - ali eto - tako je sada.


patina čorba od sočiva



Kad pre petnaesti? Prošli Patin petnaesti mi je došao još brže, pa požunske kiflice nisam ni napravila. Šteta. Za ovaj sam se kao spremila nedeljama unapred. Kupila sam sočivo. Pa još jedno, pa još jedno, pa još jedno. Žuto, narandžasto, zeleno i crno. Tako sam kuvala na sve četiri ringle odjednom...


dobrilina čokoladna torta sa pomorandžom




Dobrila je veliko nasmejano srce koje hoda i inspiriše ljude oko sebe na osmeh, smirenost i dobrotu. Nekoliko godina smo radile i družile se jednom nedeljno na nekim divnim radionicama, na koje smo neretko donosile posluženje. Odatle znam za ovu tortu - sasvim jednostavnu, ali čarobne kombinacije ukusa: čokolada & pomorandža.

Moja treća sreća ne voli kremaste torte (sem Dauntless cake, o kome ću nekom drugom prilikom, a koji je ove godine dobila na poklon od Anabele), a opet za rođendan je red da se ima torta koju pravi mama, zar ne? Još ako poziveš društvo i praviš sleepover party i očekuje se da duvaš svećice, iako si već zakoračila u pubertet... ipak jednom se slavi četrnaesti rođendan...


selmini medenjaci

OK, ko još uvek ne poznaje Selmu, vreme je da je upozna. Selma je autor bloga Selmini recepti. Ona je vrsna domaćica, majka i baka, rodom iz Doboja - već poduže vreme Zagrepčanka. Skoro svaki dan na njenom blogu iskrsne neki savršen stari bosanski recept. Savršen zato što je godinama isprobavan  i usavršavan - to je kao da imate majstora mentora (obožavam ovaj naš kompjuterizovani vek zbog toga!) Čini se da nema starinskog bosanskog recepta za koji Selma ne zna. Nikada neću stići da isprobam ni delić onoga što je ispisala. 

Sad evo ovaj ipak hoću: moja treća sreća obožava medenjake, a kako joj je za neki dan rođendan... eto dođoše na red Selmini medenjaci.


bela lazanja sa ribom i spanaćem


Nekada davno, u neka divna vremena - baš kako počinje i svaka bajka... tako i ovo sećanje. Bila su to neka druga vremena samo. U kojima je bilo više mladosti, ne više i energije. U kojima je bilo više para, ne više i uživanja. U kojima su deca bila manja, ne i manje zahtevna... u kojima je sve bilo drugačije, ne i lepše. E, pa tada, postojale su neke Babe u našem životu. U blizini Sopota. I u Babama, sasvim lep restoran sa divnim švedskim stolom. I na stolu vazda nekih đakonija, koje su meni bile ali baš baš super. Tako i ta neka lazanja sa belom ribom živi u sećanjima od onda. Danas za ručak pojeli smo jedan od pukušaja da napravim takvu lazanju. Pokušaj je bio ukusan. Sasvim dovoljno od jednog pokušaja.


zapečena testenina sa piletinom, karfiolom i graškom


Danima želim da napravim testeninu sa karfiolom. Zašto? Prosto zato... ne znam... pa sam je danas i napravila... i eto, pojeli smo je i to je to... Lep nedeljni ručak, malo druženja za stolom, uhvaćeno nekoliko fotografija... ide dan dalje... red učenja, red spremanja kuće, ako bude sreće, neki će film obeležiti dan...


pijane galete


Recept za ove keksiće sam dobijala svaki put kad bih oduševljeno pitala za njega, i svaki put bih ga izgubila. A galete bi mi se iskreno svidele u svakoj verziji u kojoj sam ih probala. Ovo su one grickalice kojih se ne okanjujete sve dok ih ima u kući. Hrskave, blago masne, baš kako svi vole slanu grickalicu, a još pune semenki, tako da vas nekako ne grize savest ako pojedete previše - semenke su zdrave, zar ne?


suve kajsije, kikiriki, tofu & crveni kupus salata


Crveni kupus je neobično strpljivo povrće, može nedeljama da čeka da dođe na red i ne pokvari se. Valjda tako strpljive i inače u životu ne fermamo, oni brzo kvarljivi nam zauzmu dane brže... Crveni kupus je atraktivan i ukusan. I slaže se sa širokim spektrom ostalih namirnica. Dakle: strpljiv, atraktivan, uklopljiv... eh... savršen...

A kad mu se konačno posvetite, pitate se gde vam je pamet bila...


pita od crvenog luka i još ponečeg


Pita koja je ispala savršena od sastojaka koji su se zatekli u frižideru. Izvadila sam je iz rerne kad sam već morala da krenem na posao. Ne sećam se da sam ikada kući žurila sa samo jednom mišlju - da što pre pojedem parče. Zapravo sam u nekoliko navrata samoj sebi bila smešna. Ipak, kad sam je, posle više od sata u prevozu, konačno zagrizla... znate šta, samo ovo ću reći: istina je - savršena je.


pita od mlevenog mesa sa pečurkama



Ručak od namirnica koje su u frižideru, neke od neki dan, neke već poduže. Kukuruzne kore čekaju da uđu u sastav neke gibanice već poodavno. Mleveno meso i paket pečuraka - kaže frižider, vreme je  da se upotrebe. Pitu nismo jele od letos, a ja ono beše volim pite. Zapravo obožavam. I da pravim i da jedem. Šta se to desilo, kud li sam odlutala, pa nisam tako dugo pravila nijednu?


pasta al radicchio - sa lukom, radičem i orasima

Sinoć je salata sa radičem i pomorandžama planula uz ogromnu količinu mljackanja, uzdisanja i komplimenata. Radič je gorak, ne stavlja ga se puno u neko jelo, tek da doda na gorkastom ukusu. Ko voli. Nismo ni znale koliko nam se sviđa.

Ostalo je pola glavice radiča, taman da danas za ručak isprobamo ovaj divan recept, koji sam pronašla na neiscrpnom izvorištu recepata: food.com.


integralni sutlijaš

Ovo je najbrži slatkiš na svetu, onaj kog se sećamo svi iz detinjstva, a u ovoj varijanti bi trebalo da je podosta i zdraviji.
Obično se ljudi namršte kad pomenem integralni pirinač, grebe ih u grlu - kažu, nije to onaj ukus na koji smo navikli. Budu veoma iznenađeni kad shvate da je i u ovom sutlijašu integralni pirinač. Jer, jelo je meko, podatno, izuzetno kremasto, a pirinač ipak blago i potpuno neodoljivo hrska pod zubima - to je jedino što ga razlikuje od sutlijaša na koji smo navikli. I mi tu razliku obožavamo, pa otkad smo otkrili ovakav sutlijaš, onaj stari ni ne pravimo.


radič i grilovani tofu u dekadentnoj salati

Kupila sam radić, jer je tema ovomesečne foodblogerrske igrice Ajme koliko nas je... Ne srećem ga kod nas na pijačnim tezgama, pa stoga i nije uobičajeno da ga pripremam. Sećam se iz nekih drugih vremena, njegovog gorkastog ukusa, tako sa nekih putovanja po Italiji.

Nenadano ga nađoh danas u samoposluzi, pa sam ga stavila u dekadentnu salatu, koju baš često zgotovljavamo. Pojele smo je u slast, zaista je bila izvrsna. Mislim da ću ga od sada češće kupovati.


ćufte u paradajz sosu


Ima jedna mala prodavnica, ovde na Kosi, u blizini, koja pravi baš lepe ćufte. Kada ih neka od nas poželi, očas sebi ispuni želju: otrči do prodavnice domaće hrane, donese par kutijica, i eto... Ali, kad se sve četiri uželimo, to znači da je došlo vreme da se zasuču rukavi.


ovsene pahuljice, banana & čokolada

Mislim da svi imate ovakve momente - ono kad uveče zaspite iscrpljeni, a onda se u sred noći probudite i shvatite šta vas je i koliko jako juče uzdrmalo. 'Tražiš previše' - lajtmotiv mog života, ponovo me zaskočio juče. Nije da sam ga zvala, zapravo nikada i nisam, ali nekako, tako sa mnom biva, ispadnem nezasita kad tražim samo obično... meni samo obično - nešto malo obične ljudske vernosti, znaka da zaista vredimo jedni drugima... No dobro... veliki smo... kako ćemo ovome doskočiti?

Pa, bili veliki ili mali, svejedno je: soul food je uvek tu, ako se zagrljaj izmakne. Da probamo samo malo da ga izvrnemo na zdrav(ij)u stranu (tek da nas i pogled na garderober ne bi povređivao dodatno): mafini od onoga što obično imamo kod kuće: ovsene pahuljice, banana i malo čokolade.


pileća džigerica sa šargarepom i grožđem


Valjda su svi već shvatili da uživam u povrćno-voćnim kombinacijama uz meso, iznutrice posebno. Ideju za današnji ručak dobila sam na blogu sa madjarsko-kanadskom hranom: Žuža je u kuhinji (zsuzsa is in the kitchen). Taman je zaostalo nešto grožđa, a danas na redu pileća džigerica sinoć stigla iz Ugrinovaca (ne pitajte...) Kako od ničega napraviti nešto? Drugačije, veselije, novo... magično. To je nekako smisao života, zar ne? Obeležiti svaki dan nečim malim i lepim. U isčekivanju (čega li)... sad ovako.



dimljeni tofu & lignje


Kupila sam u nekom momentu to divno parče dimnjenog tofua, pa sam skoro sasvim zaboravila na njega. Obično kupujem samo običan tofu, za miso supu ili pirinač koji Ivona obožava. Dimljeni je pikantniji, jačeg ukusa i tvrđi. Super se složio sa lignjama u ovom brzo pripremljenom ručku -  u 'prste da poližeš' stilu. Uživale smo u nenadanoj gozbi u sred radne nedelje.


ružičin kolač od rogača sa jabukama


Ovo je stoti recept na blogu, pa sam htela da postavim neki meni baš značajan recept. Jednom nekad u nekom, ne toliko davnom životu, moja drugarica mi došla na - pa malo je reći - čudno useljenje... sa iskreno velikim željama i mirisnim kolačem ... zato se ovaj kolač zove po njoj. I zato je zaslužio da se njime proslavi ovaj okrugli broj postova.

A, naša zajednička drugarica Mira, neki dan mi donela pregršt jabuka sa svog placa i eto, stoti recept vrca od drugarstva. I ukusa i mirisa. Samo ćete to morati da zamislite ili proverite sami.


salata od lignji

Mi baš volimo lignje. Ja najviše volim pohovane, i nikako, nikako ne uspevam da napravim dobre kod kuće. U poslednje vreme sve je manje restorana koji služe baš lepe lignje. Šteta.

Ovo je recept za toplu salatu od lignji i krompira. Zapravo se radi o glavnom jelu, samo ga valjda zbog sličnosti sa krompir salatom - a sličnost se svodi na to da ima kuvanog kormpira u njoj - zovu salatom.


kelj, bundeva & orasi


Topla salata ili prilog uz meso, čarobne jesenje kombinacije boja i divnog ukusa. Namirnice koje su nam lako dostupne, a ne kombinujemo ih često. Recept je sa sajta Simply Recipes.


salata od kelja u majonezu


Imam taj neki kuvar iz '87: Salate, autora Serafimović Dragana. U ta vremena su se salate sa majonezom smatrale zdravom ishranom. Zapravo imamo i mama i ja po primerak, trebao je svakoj jer smo ga toliko često koristile.

Odavno nisam ništa o njemu spremala, a kako je ovo neki period u kome se konačno sećam lepog koje mi se dešavalo u nekom prethodnom periodu života, setih se i tih silnih žurki u kući, na kojima sam posluživala obavezno neku od salata iz ovog kuvara. Pa tako neki dan, za svoju rođendansku žurk(ic)u napravih i ovu veoma osvežavajuću salatu, pomalo neuobičajenih sastojaka za salatu sa majonezom.


bela sestra Bojina torta


Ovo je torta koju najviše volim - puslica kore sa filom od kafe. Recept je moja mama dobila od svoje najstarije koleginice u dispanzeru - sestra Boje, medicinske sestre starog kova i izvrsne domaćice, još dok sam bila dete. 
Ova se torta pravi za moj rođendan, samo za mene -  jer nekako ispadne da je samo ja volim, stvarno ne razumem zašto. Ne bunim se - ispadne to dobro, pošto je niko neće, a ogromna je, obično neko vreme stoji u frižideru, pa zamrznemo parčiće u kojima uživam onda još nekoliko meseci...

...osim... kad, kao večeras, plane uz hvalospeve.


čorba od bundeve sa jabukama i celerom

Još jedna čorba od bundeve i još jedna ideja sa izvrsnog bloga Simply Recipes, jer čorbu od bundeve svi volimo, a ja volim da eksperimentišem sa ukusima, ne nailazeći baš svaki put na odobravanje... Šta ću, pomalo mi je (a i poviše) dosadilo da kuvam jedno te isto. Za sve ove godine zasigurno je oveća njiva bundeva završila u našem loncu, uvek na isti način - ili u bundevari ili u sasvim običnoj čorbi od bundeva... ovaj put joj dodajem malo jabuka i celera. Pomljackana je u slast, znači ova je varijanta odobrena.



paprikaš za čas



Pravi paprikaš i gulaš zahtevaju posvećenost koju su imale domaćice starog kova. Jednom ću možda imati vremena za toliko seckanja i dinstanja. Sada je ovako, na brzaka, u pauzama pripreme za odlazak na posao. Ali kad se vratite, ako ga ostane - odagnaće sav stres zarađen usput.

Baš ti je uspeo paprikaš danas - eto komplimenta, uz svu prateću ushićenu mljackajuću komunikaciju. Počesto to baš tako bude, što manje se trudite, to bolje ispadne. I u kuvanju i u životu uopšte.



kedžeri sa boranijom i pečurkama

Kedžeri (kedgeree) je jelo koje se na Zapadu tradicionalno pravi od dimljenog bakalara, riže i tvrdo kuvanih jaja. U indijskoj kuhinji su malo liberalniji, pa ovako nazivaju razna jela od povrća i riže. Ovo je jelo sa rižom, koja je rastresitija nego u rižotu, liči zapravo na salate sa pirinčem koje se pripremaju kod nas za slave i druge svečanosti. Kuvana jaja i pirinač su neizostavni deo kedžerija, ostali sastojci se menjaju po želji.

Danas sam se odlučila za kombinaciju oslića, boranije i pečuraka...


čokoladni mafini sa kestenom

Kupila sam pasirani kesten u Efedri, divnoj prodavnici zdrave hrane u Prvomajskoj u Zemunu, jer mi se jelo nešto od kestena. Kupila sam i svež kesten na pijaci, ali smo njega smazali odmah. Ove jeseni želim da jedemo kestenje mnogo, mnogo više nego pre. Našla sam more recepata, a ovaj sa Coolinarike je prvi došao na red, jer je najlakši za pripremu. 

Ovo su sasvim jednostavni mafini savršene strukture, odličnog ukusa i zanosnog mirisa.



njoke sa pečurkama i mlevenim mesom

Kada se ukombinuju radni dan za koji nisam ni pripremila niti isplanirala ručak unapred i neka zima koja se polako uvlači u sve, posebno ako se ne obučeš po termometru već po utisku da je veoma sunčano, što za sreću i jeste bilo deo dana... dobije se brzo jelo sa kupovnim njokama za ručak u večernjem terminu.


kaserola od boranije sa karamelizovanom šargarepom


Kad god ne znaš šta bi skuvao, kaserole (casserole) je odličan izbor. Možda to i nije pravilan naziv, ali se odomaćio. U isto vreme naziv je i za činiju u kojoj se jelo priprema. To je zapravo đuvečara sa poklopcem ili bez, obično okruglog oblika, mada naravno ne mora biti. U svakom slučaju, u njoj se pravi neko zapečeno jelo. Dakle, ovo jelo bi se možda moglo nazvati djuveč od boranije.


pasulj sa šargarepom


Najjednostavnije jelo na svetu. Konačno evo zime da se ugrejemo uz njega. 

Ovo je klot pasulj, bez ikakvog mesa, samo sa puno, baš puno šargarepe, koja podaruje ovom jelu izuzetnu slasnost.


kuglof sa dunjom


Danas idem na celodnevno učenje - opet! Ja sam štreber u duši. Večni, sad već sa sigurnošću mogu to o sebi reći, jer se i posle pola veka postojanja (i učenja), nisam umorila od štrebanja - naprotiv! Obožavam tako da provodim vreme, pa je i danas jedan od tih obožavanih dana. Zabavljamo se učeći - ima nas još takvih - svaka krpa ipak nađe zakrpu, pa smo se kod naše učiteljice Maje danas okupile sve znanja željne krpe i zakrpe.

Napravila sam ovaj kolač da se počastimo u pauzi. Inspiraciju sam dobila na divnom blogu A Family Feast, samo sam jabuke zamenila dunjama, jer su dunje ovog meseca tema kuvarigrice Ajme koliko nas je... 


medena piletina sa cveklom i dunjom

Evo još jednog mađarskog recepta, kombinacije mesa i voća, samo ovog puta tu je i cvekla. Inspiraciju sam dobila po receptu koji koristi samo belo meso, pa je mešavina dunje, cvekle, luka i paprike dominantnija. Ja sam pekla celo pile, ostavljajući tako da meso bude glavno u mesnom jelu, dok slatkoća sosa od voće-povrća podseća pomalo i na indijsku kuhinju.


mafin-savijača sa dunjama i suvim smokvama


Evo recepta za savijaču, malo drugačiju: sa dunjama i bez šećera, jer ga zamenjuju smokve, kandirane borovnice i malo meda. 'Savijala' sam je isto malo drugačije - gurala sam je u modle za mafine. Igrala sam se danas.


Baš slastan kolač. Čini mi se da više neću praviti klasičnu savijaču sa jabukama, onu sa šećerom. Ovo zaslaćivanje smokvama i medom je izvrsno, a i podosta zdravije.


nasuvo sa brokolijem i tunjevinom

Šta ćemo za večeru? - mamino pitanje tih nekih sedamdesetih zimskih večeri, dok smo pored kaljeve peći radili domaći, zapravo je značilo: Koje nasuvo večeras želite? Sa sirom, orasima ili makom? Nisam više sigurna da li smo uopšte znali šta je pasta i da li je brokoli već postojao, jer u našim baštama nije, ili su ga 'izmislili' kasnije. Koji god da ga je marketing stavio na naše tanjire, hvala mu za proterivanje monotonije. 

Današnji brzi ručak: brokoli pasta + tunjevina iz konzerve = (ne baš  sasvim suvo) nasuvo sa tunjevinom i brokolijem.


zapečeni kelj


Kupila sam divnu glavicu kelja na pijaci. Iskreno, nisam znala šta ću sa njom, ali nisam mogla da odolim, lep kelj se ne nalazi često... Varivo od kelja i krompira, dobro to je super da bude za ručak od nedelje... 

A danas: nešto kao musaka od kelja, sa krompirom i pilećim belim mesom. Izvrstan lagan nedeljni ručak.


kolač saškine mame


Recept za ovaj kolač dala mi je Saškina mama jednog popodneva nekog poteškog leta mog života, kad su ga za mene pripremile, ne bi li me ušuškale. Bilo je baš toplo. Pravile su ga sa svežim sočnim breskvama i bio je izvrstan.

Idealan za nedeljno buđenje ukućana mirisom svežeg kolača. Iskočite iz kreveta i očas posla smućkate sastojke. Jutros sam ga pravila sa grožđem i suvim kajsijama.


madlene

Over and over again
I keep tasting that sweet madeleine
Looking back at my life now and then
Asking if not later then when?

It's taken me all of my life
It's taken me all of my life to find you

                  
                               Pet Shop Boys , Memory of the Future


tijanina salata od šargarepe


Ova salata, koju moja kuma Tijana poslužuje na slavi, ne ostavlja nikoga ravnodušnim. Kombinacija jednostavnosti pripreme i savršenog ukusa izmamljuje uzdahe, ama baš svaki put. 
A salata sa stola nestane neverovatnom brzinom, koliko god da je se napravi.


pečena prasetina


Ogromna ponuda pekara koje peku prasetinu dozvolila nam je da se ulenjimo i ne pripremamo je kod kuće. Samo, dok prasetinu iz pekare donesemo, najčešće više nije ono što smo kupili. Volim i hladnu prasetinu, nije da sam baš toliko izbirljiva. Samo, izgleda da me ovo sumorno jesenje vreme poguralo da se uželim baš baš sveže pripremljene, pa sad evo ovo pišem dok se kućom širi miris prasećeg pečenja. I uživam.


prasetina sa dunjama i medom

Ima ta jedna mesara koju sam nedavno otkrila, u gonjem Zemunu, na pijaci. Malena. Domaćinska. Sa namrštenim mesarom i veselo čavrljavom prodavačicom. Sveža jagnjetina, ovčetina, prasetina, što se ne nalazi lako po mesarama. Doduše, ni ne priprema se često kod kuće, zato i ponuda nije velika.

Ovog puta nisam odolela prasetini, kao ni receptu sa medom i dunjama, za koji sam inspiraciju pronašla na sajtu isprobanih mađarskih recepata Nosalty - Mézes-almás sült sertéscomb recept, a šaljem ga Kristini, autorki bloga Domaćica za vas, koja je ovog meseca domaćica i kuvarigrice Ajme koliko nas je... 


teleća džigerica sa dunjom i karamelizovanim lukom




Odrasla sam na mađarskoj kuhinji, što znači da volim mešavinu slanog i slatkog ukusa koju daje spoj voća i mesa, pa je iz toga proizišla i ideja za ovu kombinaciju. Na sajtu Jól kifőztem naiđoh na recept:  Pirított csirkemáj almával, što je kombinacija pileće džigerice, jabuka i luka... ali, kako je tema ovomesečne igre Ajme koliko nas je... dunja, stavih dunju umesto jabuke. 

Dunja se u mađarskoj kuhinji kombinuje sa mesima jačeg ukusa, poput patke ili guske, pa sam se osmelila da je ovde iskoristim da 'jačom' džigericom od pileće. Nisam pogrešila uopšte, naprotiv...


rižoto sa plodovima mora




Sveže dagnje na moru... hm, pa samo ko ne voli ne zna... A kad im se dodaju sveže grčke lignje, one malo podeblje i koji gambor, e pa to bude gozba... koja se pripremi veoma brzo.


rižoto sa bamijama



Bamije se na beogradskim pijacama baš i ne nalaze lako. Zapravo, jedva da sam ih nekoliko puta do sada videla sveže. Ponekad se mogu naći lepe smrznute, da su i čvrste i jarko zelene boje, što znači da su zadržale svoj specifičan, veoma fragilan ukus. Inače znaju da budu sasvim bezukusne. 

Grci ih cene daleko više od nas, pa ih lepo i smrzavaju. Ovo je rižoto koji sam pripremila za brzu večeru ovog leta na moru. Svinjsko meso dobrog kvaliteta, nemasno i odlične bamije - ovo ne treba kvariti posebnim začinima... makar sam ja tako ovaj put.


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...