hrono hleb


Već dugo ne kupujemo hleb. Imam osećaj kao da u njega stavljaju gips, toliko nam je prašnjav i bezukusan. Onaj ukusniji - ako ste sigurni u kvalitet... pa i nije baš isplativ, zar ne? - kad se preračunate, puno brašna može da se kupi umesto veknice od pola kile. Zapravo je glavni razlog to što se daleko manje gluparija pojede kad se nema prilika da se macka na hleb. Tako je naša divna velika drvena kutija za hleb već naučila da zvrji prazna. Ponekad napravim baš brze irske hlepčiće, koji se isto tako baš brzo pojedu... a neki dan me inspirisao recept za hrono hleb na blogu Let's getfatbulous, pa eto prilike da u nedeljno jutro zamiriše kuća. Ima nekog lepog ajvara koji sam dobila od Jelene letos(ajvar bez hleba, nekako ne ide, zar ne? - zato ga i ima još uvek), a Jeleni je danas rođendan... sve se nekako uklapa, pomalo je uvrnut način da proslavim sa drugaricom rođendan - ali eto - tako je sada.




  
Kud god se okrenem priča se o hrono ishrani. Nikako da se posvetim tome da shvatim šta je to što toliko zaokuplja pažnju. Ono, istina je, ni ne zanima me mnogo, posebno jer se već na prvi pogled kosi sa ishranom koju sam prihvatila davnih osamdesetih - po knjizi Zdravi i vitki, koju su svetu prezentovali Harvi i Merilin Dajmond. Ovakva ishrana deo je mog života eto već podugo, i moje telo pokazuje da je  i taj način sasvim ok. Tri trudnoće i devojački struk (koji ni tada nije bio skroz tanušan po današnjim merilima, što se od gurmana i može očekivati) i dovoljno energije za baš svašta šta me strefljavalo usput. A već sam i dovoljno poživela da mimo mene prođe podosta teorija ishrane koje se pokažu neispravnim. Tako nekako naučih da od svake od njih uhvatim ono što mi prija, pa perjam nekim svojim putem... Od hrono sad uzimam ovaj hleb. Zauvek. Potpuno je savršen. Videćemo za dalje.


Evo recepta:


  • 300 grama brašna po želji (stavila sam speltino, ražano i belo kukuruzno po 100 grama)(e sad... to što sam stavila kukuruzno brašno pokazuje da ne znam baš mnogo o hrono ishrani - kazali su mi pošto sam već postavila post ( veliko hvala Danijeli Malešev i Bobi Vlajsavljević)... zaista nisam znala da se na kukuruz u hrono ishrani ne gleda blagonaklono... u svakom slučaju, recept za izradu hleba je isti, samo umesto kukuruznog treba staviti na primer heljdino brašno)
  • malo soli
  • puna kašičica sode bikarbone
  • 2 kašike maslinovog ulja
  • 300 ml kisele vode
  • semenke po želji




U brašno se umeša soda bikarbona i so, pa se dodaju tečni sastojci.

Ubace se semenke po trenutnoj inspiraciji i sadržaju špajza. Ovaj put sam stavila golicu, lan i suncokret.

Testo se ostavi da odstoji pokriveno pola sata-sat, pa se oblikuje, pospe semenkama i ubaci u unapred zagrejanu rernu na 250°C, a temperatura se odmah smanji na 200°C.




Pečenje traje oko 45 minuta.

E, sad, kako znate da je pečen? Pa, ja sam proveravala da li 'zvoni' kad ga kucnem sa donje strane, nešto nisam imala poverenja samo u čačkalicu... možda ima još načina...

Ispečen hleb se odmah (posle slikanja)uvije u krpu.


        
Kažu da ovakvi hlebovi moraju potpuno da se ohlade pre jela, a ako ne želite da korica bude reš, tek malo prohlađen hleb se stavi u plastičnu kesu. Mada... mislim da ipak želite reškoricu - iiiizvrsna je!

Sačekala sam strpljivo sat vremena (a trebalo je imati snage za to strpljenje), pa sam ga tek tada sekla. Evo slika rezultata. A ukus i tekstura, e pa to prosto morate proveriti sami. Meni se jako sviđa.










Nema komentara:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...