svinjski file & kineska mešavina povrća


Korak po korak iskoračah još jednu godinu. Bilo je i u ovoj baš svačega. Puno rada, dan za danom, na sreću, i dalje nekog koji baš volim, samo skoro svaki put sa nekim pogrešnim ljudima, na žalost. Otkaz sms-om obeležiće kraj jednog, naravno i početak drugog koračanja. A u svakom poglavlju isto: korak po korak, mali predah, pa korak dalje. Tako i danas, što bi li i bilo drugačije - pretpraznični dan u kom se planira svečana trpeza, ali u kom treba i ručati, dakle i skuvati ručak.


baklava sa sokom od mandarina i kardamomom


Ovo je baklava po poznatom receptu Ane Ugarković za baklavu od pistaća i badema sa sokom od pomorandže, koji sam sasvim malo promenila. Mandarine umesto pomorandži i orasi i lešnici umesto badema i pistaća, zato što sam te sastojke imala. Sirup od mandarine i kardamoma je taj koji daje ovoj baklavi poseban ukus, nije toliko važno koji orašasti plodovi se upotrebe.
Prošli put sam je pravila sa pistaćima i bila je zaista izvrsna, ali ne nešto toliko primetno bolja od ove sada, mada je - istina, zbog boje pistaća bila vizuelno atraktivnija.


mafini sa kruškama i suvim smokvama


Moja kuhinja je moja oaza. Sve počne za tastaturom (nekada za knjigom recepata), odabir sastojaka - pa praćenje procedure. Stvaranje nečega. Malog i lepog. Tako svaki put. Tako koračam život. Prolazi dan za danom, obeležen još jednim male(c)nim i lepim. U kuhinji počne, pa se širi dokle stigne... pa opet iz početka - obrišem radnu ploču, skuvam čaj, upalim komp... život čini nizanje malog i lepog. 
Danas su konačno na red došle smokve i kruške, čekale su strpljivo celu jesen. Obožavam smokve oduvek, a sa krušaka ove godine nikako da skrenem pogled. Ovi mafini su omaž ovoj jeseni, još jednoj u nizu na putu.


prokelj sa suvim smokvama


Prilog uz meso slatkastog ukusa na karamelizovane suve smokve. Brzo se priprema i efektno iznenađuje goste - niko ne učekuje sladak prokelj u tanjiru, zar ne? ali se svima svideo.


torta sa španskog dvora


Torta koja se već dugo najčešće pravi u našoj kući, još od mojih studentskih dana (a to jeste bilo davno). Prvo mi ju je pravila mama, posle sam ja sama, pa sam nebrojeno puta uživala sa svojom srednjom milicom, Ivonom, praveći je. Lako ju je napraviti i uvek bude izvrsna, mada, istina je - bilo je situacija u kojima je bila potpuno neodoljivo čarobna - apsolutna zavodnica.  Torta koja pleni kombinacijom ukusa čokolade i suvih smokava natopljenih u Grand Marnier likeru.


bajadera sa suvim smokvama i šljivama




Kad stvari liče da će izmaći kontroli - tu je bajadera. Očas posla se napravi, a nema ko je ne voli.

Promena plana za prvi Božić koji slavimo, a unazad nekoliko godina nije bio moje zaduženje... pa... ne mogu reći da nije bilo znakova unazad nešto dana da će do nje doći - ipak se znamo već četvrt veka. Isto toliko dugo je i iskustvo koje kaže: samo počni, dalje će nekako već ići. Dakle - bajaderu možeš napraviti, a kad kreneš  - prosto sledeći korak vuče. I zaista, i ovaj put, za njom su usledile torta sa španskog dvora i baklava... eto: lagan kolač, a koliko moćan.


spanakopitta štrudla


Spanakopitta ili σπανακόπιτα - poznati natpis, za pitu sa spanaćem, iz grčkih pekara, ali u ne baš uobičajenoj izvedbi za te pekare. Barem ne za one obične - turističke. Ova pita sa spanaćem začinjena je korijanderom, cimetom i kimom - mešavinom začina karakterističnim za grčku kuhinju. A umotana je na zaista čaroban način - kao štrudla, pa još sa bademima između kora. 

Divna pretpraznična pito-štrudla.


mirisni mafini


Probudi te cik zore, pobrojavanje obaveza zuji glavom, smlatila te ponovo upala grla i, još gore, opet ista - šta? - sasvim mala, sasvim poznata, sasvim isto nemaštovita, sasvim očekivana (nemoj se praviti da nije!) izdaj(ic)a... eh, pa čekaj malo! ma to se ne zove tako zar ne?, posebno ako se ponavlja već sad, koliko - hej pa predugo... Fool me once - shame on you. Fool me twice - shame on me. Pa... po koji put već - shame on me. Ma, dosta sa tim - hajmo mi lepo u kuhinju, da počnemo mirisno ovaj dan. Dakle, da vidimo, čega imamo u špajzu: jednu staru bananu, začine, malo ovsenih pahuljica, komadić čokolade - sasvim dovoljno za izokretanje ovog pretprazničnog jutra u pravcu veselog dana.

Malo kolačića za doručak i uz njega divna topla priča Sandre Đurić Milanov, do mene stigla preko moje imenjakinje sa bloga Icbmother. Podsećanje na ono kako se valja živeti i šta se treba birati. Dobro jutro!



hrono hleb


Već dugo ne kupujemo hleb. Imam osećaj kao da u njega stavljaju gips, toliko nam je prašnjav i bezukusan. Onaj ukusniji - ako ste sigurni u kvalitet... pa i nije baš isplativ, zar ne? - kad se preračunate, puno brašna može da se kupi umesto veknice od pola kile. Zapravo je glavni razlog to što se daleko manje gluparija pojede kad se nema prilika da se macka na hleb. Tako je naša divna velika drvena kutija za hleb već naučila da zvrji prazna. Ponekad napravim baš brze irske hlepčiće, koji se isto tako baš brzo pojedu... a neki dan me inspirisao recept za hrono hleb na blogu Let's getfatbulous, pa eto prilike da u nedeljno jutro zamiriše kuća. Ima nekog lepog ajvara koji sam dobila od Jelene letos(ajvar bez hleba, nekako ne ide, zar ne? - zato ga i ima još uvek), a Jeleni je danas rođendan... sve se nekako uklapa, pomalo je uvrnut način da proslavim sa drugaricom rođendan - ali eto - tako je sada.


patina čorba od sočiva



Kad pre petnaesti? Prošli Patin petnaesti mi je došao još brže, pa požunske kiflice nisam ni napravila. Šteta. Za ovaj sam se kao spremila nedeljama unapred. Kupila sam sočivo. Pa još jedno, pa još jedno, pa još jedno. Žuto, narandžasto, zeleno i crno. Tako sam kuvala na sve četiri ringle odjednom...


dobrilina čokoladna torta sa pomorandžom




Dobrila je veliko nasmejano srce koje hoda i inspiriše ljude oko sebe na osmeh, smirenost i dobrotu. Nekoliko godina smo radile i družile se jednom nedeljno na nekim divnim radionicama, na koje smo neretko donosile posluženje. Odatle znam za ovu tortu - sasvim jednostavnu, ali čarobne kombinacije ukusa: čokolada & pomorandža.

Moja treća sreća ne voli kremaste torte (sem Dauntless cake, o kome ću nekom drugom prilikom, a koji je ove godine dobila na poklon od Anabele), a opet za rođendan je red da se ima torta koju pravi mama, zar ne? Još ako poziveš društvo i praviš sleepover party i očekuje se da duvaš svećice, iako si već zakoračila u pubertet... ipak jednom se slavi četrnaesti rođendan...


selmini medenjaci

OK, ko još uvek ne poznaje Selmu, vreme je da je upozna. Selma je autor bloga Selmini recepti. Ona je vrsna domaćica, majka i baka, rodom iz Doboja - već poduže vreme Zagrepčanka. Skoro svaki dan na njenom blogu iskrsne neki savršen stari bosanski recept. Savršen zato što je godinama isprobavan  i usavršavan - to je kao da imate majstora mentora (obožavam ovaj naš kompjuterizovani vek zbog toga!) Čini se da nema starinskog bosanskog recepta za koji Selma ne zna. Nikada neću stići da isprobam ni delić onoga što je ispisala. 

Sad evo ovaj ipak hoću: moja treća sreća obožava medenjake, a kako joj je za neki dan rođendan... eto dođoše na red Selmini medenjaci.


bela lazanja sa ribom i spanaćem


Nekada davno, u neka divna vremena - baš kako počinje i svaka bajka... tako i ovo sećanje. Bila su to neka druga vremena samo. U kojima je bilo više mladosti, ne više i energije. U kojima je bilo više para, ne više i uživanja. U kojima su deca bila manja, ne i manje zahtevna... u kojima je sve bilo drugačije, ne i lepše. E, pa tada, postojale su neke Babe u našem životu. U blizini Sopota. I u Babama, sasvim lep restoran sa divnim švedskim stolom. I na stolu vazda nekih đakonija, koje su meni bile ali baš baš super. Tako i ta neka lazanja sa belom ribom živi u sećanjima od onda. Danas za ručak pojeli smo jedan od pukušaja da napravim takvu lazanju. Pokušaj je bio ukusan. Sasvim dovoljno od jednog pokušaja.


zapečena testenina sa piletinom, karfiolom i graškom


Danima želim da napravim testeninu sa karfiolom. Zašto? Prosto zato... ne znam... pa sam je danas i napravila... i eto, pojeli smo je i to je to... Lep nedeljni ručak, malo druženja za stolom, uhvaćeno nekoliko fotografija... ide dan dalje... red učenja, red spremanja kuće, ako bude sreće, neki će film obeležiti dan...


pijane galete


Recept za ove keksiće sam dobijala svaki put kad bih oduševljeno pitala za njega, i svaki put bih ga izgubila. A galete bi mi se iskreno svidele u svakoj verziji u kojoj sam ih probala. Ovo su one grickalice kojih se ne okanjujete sve dok ih ima u kući. Hrskave, blago masne, baš kako svi vole slanu grickalicu, a još pune semenki, tako da vas nekako ne grize savest ako pojedete previše - semenke su zdrave, zar ne?


suve kajsije, kikiriki, tofu & crveni kupus salata


Crveni kupus je neobično strpljivo povrće, može nedeljama da čeka da dođe na red i ne pokvari se. Valjda tako strpljive i inače u životu ne fermamo, oni brzo kvarljivi nam zauzmu dane brže... Crveni kupus je atraktivan i ukusan. I slaže se sa širokim spektrom ostalih namirnica. Dakle: strpljiv, atraktivan, uklopljiv... eh... savršen...

A kad mu se konačno posvetite, pitate se gde vam je pamet bila...


pita od crvenog luka i još ponečeg


Pita koja je ispala savršena od sastojaka koji su se zatekli u frižideru. Izvadila sam je iz rerne kad sam već morala da krenem na posao. Ne sećam se da sam ikada kući žurila sa samo jednom mišlju - da što pre pojedem parče. Zapravo sam u nekoliko navrata samoj sebi bila smešna. Ipak, kad sam je, posle više od sata u prevozu, konačno zagrizla... znate šta, samo ovo ću reći: istina je - savršena je.


pita od mlevenog mesa sa pečurkama



Ručak od namirnica koje su u frižideru, neke od neki dan, neke već poduže. Kukuruzne kore čekaju da uđu u sastav neke gibanice već poodavno. Mleveno meso i paket pečuraka - kaže frižider, vreme je  da se upotrebe. Pitu nismo jele od letos, a ja ono beše volim pite. Zapravo obožavam. I da pravim i da jedem. Šta se to desilo, kud li sam odlutala, pa nisam tako dugo pravila nijednu?


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...