špagete sa spanaćem i škampima


Već neko vreme me škampi iz zamrzivača pozivaju, uvek na isti način: Smućkaj nas u neku testeninu, pls!. Kako sam vazda u nekakvoj trci, nikako da nađem pravi način da im udovoljim. Sve dok ne naleteh na ovaj savršeno jednostavan recept, sa malenom, ali značajnom frljoklom.
Špagete sa škampama je lako pripremiti: skuvaš špagete, popariš škampe i dodaš već nešto - malo sira, malo spanaća, malo limunovog soka ili belog luka, biće sigurno ukusno. Ovde samo mala izmena pravi ogromni pomak, kako to obično biva: umesto soka i narendane korice od limuna - parčići limuna se dinstaju dok se ne karamelizuju, pa se to samelje... pa... shvatate već? 


proja sa maslinama


Neki dan je Gaga u kujni objavila recept za liliputansku prosenu proju. Izgleda da sam bila baš zdravo gladna, te sam smesta pojurila u kuhinju i napravila svoju verziju malo većeg Liliputanca - dodala sam dve šake maslina i umesto prosenog upotrebila belo kukuruzno brašno.


rogač & prezrele banane brauni


Kolač od integralnog ražanog brašna, suptilno gorkasto slatkast, zamišljen kao brauni, napravljen u modlama za mafine, sadrži rogač, nekoliko banana, mrvicu čokolade i oraha; nema u sebi šećera, a sladi zbog banana i meda. 


troslojna pita sa pečenom paprikom


Sudeći po broju pita koje sam objavila, može se zaključiti, i zaključak je ispravan - obožavam da pravim pite. Eh, kore ne umem da razvlačim, zapravo nikada nisam ni probala, jer je izbor kupovnih kora odgoman i sasvim dovoljan da me ne podstakne da razvlačim svoje. Čak ni nemam u blizini nikoga ko to ume, tako da nisam ni u iskušenju da probam pitu sa domaćim korama, te da se okanem kupovnih.

Ova pita je nastala spontano jednog davnog Božića, dok smo se kuma i ja družile oko pripreme posluženja. Bez zanosne savijače sa pečurkama, svečani sto se nije mogao zamisliti, pa sam imala već sve propremljeno da nju uvijem. Motalo se po kuhinji ostatka mešavine sira, jaja i ulja, pa sam i to dodala u nekoliko slojeva preko savijače, a onda je kuma videla da imamo u višku nekoliko pečenih paprika, pa ih je poređala ispod poslednje kore. Posle ovoga, nijedan svečani sto nije mogao bez ove pite.


red velvet - crvena rođendanska torta


Torta koju je Iv tražila za svoj rođendan. Baršunasti biskvit intenzivne boje i krema od sira - taman po njenom ukusu.

Naravno da, kad sam, pre 19 godina, prvi put ugledala njene ogromne plave okice, nisam mogla ni pretpostaviti koje će sve puteve život smisliti za nas. Niti sam mogla zamisliti koliko će brzo doći ovo vreme u kom pričamo o odletanju iz gnezda u potraži za svojom svrhom, dok zajedno petljamo po kuhinji praveći prvi put ovu tortu.


buzara


Naznanje uvek košta, nekad više, nekad manje. Košta makar propuštenog vremena zarad ne baš sasvim željenog iskustva. Moje veliko neznanje geografije koštalo me nekih izbora, donelo najveću sreću u moj život - moje tri milice, ali i ponešto komplikacija. Davnih dana izabrala sam da se udam za Dalmatinca, ne znajući zapravo da Dalmacija ima osunčano morsko lice koje sam volela, pa svi to vole, zar ne? i težu priču dalmatinskog zaleđa, sa kojim nisam imala snagu da se iznesem kad je došlo na to red u kasnijim godinama braka.

Pašticada i buzara deo su Dalmacije koju volim i koju ne želim da zaboravim. Ex, kao da je znao šta prebiram po mislima, doneo gambore - u svom stilu - poslednjih sati prošle godine. Dokupismo nešto dagnji, pa nam se na badnje veče buzara smešila iz lonca.


limunove zvezdice po patinom receptu


Evo još jednog Patinog petnaestog - recepta koji sam spremala jer se igram kuvarigrice u kojoj istražujem(o) Veliki narodni kuvar Spasenije Pate Marković. Recept po recept, korak po korak - sigurno je da ga tako ogromnog i sveobuhvatnog nikada nećemo savladati - niko to ni ne može, ali ako... uživamo u koračanju, uz malo čarobne muzike tužnim povodom...

Ove kolačiće sam pravila za Novu godinu i baš su bili lep ukras na stolu tokom praznika. Suptilna aroma limuna, sasvim blago slatkastih kolačića i zvezdast oblik, plus izuzetno kvalitetan puter koji je do mene došao čak iz Belorusije - eto kombinacje koja osvaja i koju teško da ću uspeti da ponovim.


pileća krilca u sosu od meda i đumbira


Brzi ručak, zaposlene mame, koja mora malo da se (po)igra ukusima, inače nije svoja: krilca u malo drugačijem sosu i pire krompir. Današnja igra ispala savršeno: mmm, šta ti je to? i mljackanje - dovoljni su pokazatelji.


čizkejk sa mangom


Donela Zorica tri manga neki dan pre drugog Božića. Nešto mi sveže voće zimi ne leži, ali zato... zar ne bi savršeno bilo napraviti čiz sa mangom za Božić! Posle svih decembarskih slavlja (Ksenijin rođendan, prvi Božić, Nova godina i par slava pride), Božićni kolač bi i mogao da bude neki laganiji, zar ne? Pronađoh recept, pa u kuhinju!
Bili mi brat i snaja neko veče i bratu se svideo čiz! Ovo je ogroman kompliment, jer je njegova Tanja zaista izvrsna kuvarica, a on probirljiv degustator istančanog ukusa. Eto toliko. Meni dovoljno.


kukuruzni puding

Ovo je, za naše nepce, pomalo neobičan prilog uz meso - puding od sastojka koje znamo i volimo, ali na malo (pa i malo više) stakastiji način od onog na koji smo navikli. Tolike reči, a šta sam zapravo rekla? 
Prilog o kome pričam, od kukuruza šećerca sam nekada već pravila, u vreme kad sam se nadala nečem divnom u životu, što se nije ostvarilo. Zaboravih na to, podsetila me Bell. I ovaj put sam ga pravila, kao da je prvi put. Svideo nam se, to je dovoljno.



spanać & pečurke


Konačno sam ga pronašla! Ovaj recept, za kojim sam tragala posle te jeseni 1997, kada sam u ovom jelu uživala u Portugalu. Veoma mi se svidelo i toliko je tamo popularno, da ga je imao svaki restoran na meniju. I ja sam ga naručivala ponovo i ponovo.
Kod kuće sam ga samo jednom napravila da je ličilo na portugalsku verziju, kada sam još kuvala iz duboke istinske ljubavi prema čoveku sa kojima sam živela. Posle sam mnogo puta pokušavala, istina - bilo je jestivo, ali samo toliko. Taj veštičji sastojak u kuhinji - ljubav - nije zapisan ni u jednom receptu, a bez njega nema pravog uživanja, ni u kuvanju ni u guštanju, zar ne?
Jutros lako pronađoh ovaj recept, koga se, istina i nisam setila godinama... sa netom je sve toliko lakše, pa i postizanje ovih mal(en)ih užitaka.


pita sa kupusom, brusnicama i nanom


Nisam nikada pravila pitu sa kupusom, ne znam zašto - prosto nisam. A za Badnji dan je odjednom more nekih recepata za pitu sa kupusom izviralo sa neta, a ovaj sa Moje slatke kuhinje je bio apsolutno neodoljiv, pa sam ga i isprobala.

Nije mi uopšte jasno kako sam mogla da do sada nikada ne napravim nešto ovoliko jednostavno i ovako fantastično ukusno. Samo toliko ću reći.


mamukina česnica za srećan božić


Kad sam bila sasvim mala, moja baka Mamuka nam je pravila ovu česnicu. Ne sećam se više za čiji Božić, pošto smo slavili oba. Uvek nam je pomalo pomagala da pronađemo novčić. Posle sam se udala i taj običaj nisam nastavila. Česnicu je svake godine pravila kuma, a kako smo retko bivale zajedno i tog drugog Božića, čuvala bi mi parče. Radovala sam se kao malo dete kad izvadi iz zamrzivača parčence česnice koje me je mesecima čekalo, da me ukusi vrate u toplinu detinjstva kod dede i Mamuke.


zanosna savijača sa pečurkama


Ovu pitu pravim otkad znam za sebe u obliku domaćice-mame-kuvarice... Neke davne 1982. izašla su dva kuvara sa 100 vegeta specijaliteta, u jednom od njih je ovaj recept. Danas je teško zamisliti ta vremena, bez interneta, bez tv kuvarskih emisija... čak i mi koji smo tada učili da kuvamo iz ovakvih knjižica, toga se teško sećamo.

Ovo je pita od pečuraka, nalik svakoj drugoj, sem što ima delikatan ukus zbog neobične kombinacije sastojaka u sasvim malim količinama: slaninica, senf i beli luk, koji joj daju savršenu pikantnost.


meksička krem čorba od kukuruza


Danas nam je u gostima bila Kasandra, koju sam upoznala tako neke davne 1995. u Kala Neri, na plaži, dok je uvežbavala hodanje i padanje, uz povremeno ateriranje na obraze sa nezaboravnim posledicama. Danas je na pola fakulteta... vreme odmiče nekako baš brzo. 
Uživam da kuvam za nju i moje devojčice. Dok sam danas birala recepte sećala sam se tako nekih divnih večera na nekim zajedničkim letovanjima, dok su još bile devojčurci u najavama, iscrpljene od mora i sunca, cvrkutave, razigrane, neumorne, a gladne, mljackave, uvek zadovoljne. Danas su ozbiljne devojke sedele za stolom, malo ogovarale profesore iz filološke, malo pričale o ozbiljnim životnim planovima u Amerikama i Japanima. Kad pre?
Ova kremasta čorba od kukuruza sa malo paradajza i pavlake za kuvanje, koju sam pronašla na netu, im se baš svidela, kao i Bilbijina pita sa mesom i dekadentna salata sa rukolom, mandarinama i narom. Moje najdraže degustatorke čini se da su uživale, a i Marina i ja sa njima.


pita sa mesom i ajvarom


Beograd pod snegom i ledom, uznemirujući novinski naslovi i neke ne baš dobre privatne novosti koje govore o još rada za koji ne znam kako ću naći snagu... srećna zbog ovog školskog raspusta, divim se detetu koje hoće na sneg i led i klizanje i sanjam o letnjoj večeri na terasi, sad zaleđenoj ... i još jedna pita. Skupa - tako su je nazvali oni koji su me inspirisali da je napravim, jer je i sa mesom i sa ajvarom, i to ne baš malom količinom ajvara. Onome ko je pravio ajvar jeste skupa svakako. Neki jeftiniji ajvar koji je čamio od jesenas u frižideru je konačno našao mesto u ovoj piti, koja je divna evo već nekoliko dana. Podgrejemo je u indukcionoj pećnici, dobije hrskavu koricu i iznenadimo se koliko je i danas opet dobra.


(za)pečena čorba od crvenog luka


Dočekala sam praznike koji nimalo nisu opteretili viškom hrane, a odisali izobiljem ipak. Oduvek sam tu vrstu odmerenosti želela i uspela sam da je ostvarim ove godine, tako da budem zadovoljna. Što ne pre, duga je priča - nije lako uskladiti se, pre svega sa delovima sebe koji čudom bivaju gladni kad zapravo i nisu. Postoji čak i jedna knjiga Dipaka Čopre: What Are You Hungry For?, koja priča o tome, čisto da ne bude da ja nešto izmišljam... eto... tako se konačno napravilo savršeno vreme i mesto za ovaj recept, koji odavno želim da pripremim.

Imamo društvo ovog prazničnog raspusta - sticajem bizarno ludačkih okolnosti (nemara spuštene cigarete dok se radi na izradi ilegalne pirotehnike - eh, ne izmišljam, na žalost) stan iznad Marininog odleteo u vazduh, tj u stan iznad... Ona je imala sreće da su vatrogasci došli brzo, ali ipak plafon dobro nakvašen... da ne dužim - eto ružnog povoda za divno druženje kroz odmaranje i lenčarenje - i isprobavanje recepata. Za večeru: baked red onion soup - priprema se lako, savršeno miriše, greje i taman je zimski lagana, baš kako treba.


marokanska pita sa blitvom i sočivom


Još jedan recept za pitu iz vegetarijanskog Good Housekeeping kuvara. Kažu tamo da ova, za nas neuobičajena, kombinacija ukusa potiče iz Maroka. Blitva, sočivo i feta, začinjeni korijanderom, kimom, klinčićem, cimetom i još ponečim - pita za divnom aromom, za mirno praznično popodne u kome otkrivam koliko mi je odmor bio potreban.


zvezda sa sušenim paradajzom i maslinama


Deb je mlada Njujorčanka koja voli da kuva, fotografiše tu hranu na način koji se meni jako sviđa i inspiriše me da uđem u kuhinju. Vodi svoj Smitten Kitchen već više od osam godina. Izdala je i svoj kuvar.

U Njujorku niko ne mora da kuva kod kuće, izbor gotove hrane je ogroman i veoma kvalitetan. Ne mora baš ni u Beogradu. Ipak, ima nas koji volimo petljanje po receptima, miris i toplinu koju u kuću unosi kuhinja u kojoj se pleše sa ljubavlju i mljackanje onih koji uživaju u pripremljenoj hrani. 

Deb je neki dan napravila ovu pogaču, poznatu prošlogodišnju zvezdastu atrakciju - potvrdu da uvek ima neka zanosna nova ideja za koju se svi upitaju kako li je se nisu setili ranije. Napravila sam je u poslednjem momentu neko veče kad su mi se iznenada najavili gosti. Divno je bilo gledati kojom brzinom nestaje...


kikiriki puter čokoladne kocke


Kolač veoma sličan bajaderi, ali po ukusu sasvim drugačiji... pre svega jer je slano sladak. Ima ko to ne voli, meni se baš sviđa. Recept dolutao neki dan do mene sa sajta The Girl Who Ate Everything. 

A kad se pridoda gornji sloj od ekspandiranih žitarica utopljenih u čokoladu...mmm, ne znam koliko je dosta.


raspuklice - puckavci - raspucanci



Proteklih par meseci gastro blogosfera vrvi od raspucanaca, kojima nikako da zapamtim ime, pa sam ja tako pravila raspuklice, a onda ih je jutros Ilonka, oduševljena ukusom koji je baš po njenoj meri uz prvojanuarsku jutarnju kafu nazvala puckavcima... pa eto, šteta ne zabeležiti malenu razigranost rečima u ovo novogodišnje jutro...

Upotrebila sam ovaj recept, a kolačići su izvrsni i zabavno lagani za pripremu. Umesila sam ih veče ranije, pa je Ksenija sutradan od smese pravila gombice, valjala ih u šećer... dok sam ja mogla da se posvetim drugim novogodišnjim delicijama. Em lep kolač, em divno gurkanje u kuhinji...


gulaš sa njokama u bundevi


Srećna Vam i berićetna Nova 2016. godina!

Ovo je jelo koje za koje svi pamte kada se pravilo. "Mama ga je pravila prošle godine za moj rođendan" - kaže Iv sinoć, ... pa pre dve godine za Novu godinu, a kad ono beše i za Božić... Nije ono teško za pripremu (oh...  pomalo bude teško dok tegliš bundevu, ali isplati se, o koliko samo!), ali nekako se ipak pravi samo u posebnim prilikama. Ovaj put za ispraćaj jedne lepe godine i doček neke još lepše.


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...