FBI rukavice: Kod Gage u kujni



Prvi blog koji mi je zapao za oko kad sam ušla u foodblogerski svet bio je Gagin. Na naslovnoj slici ukršteni dirigentski štapić i varjača - prizor koji se teško zaboravlja, a tek slede nezaboravni prizori, recimo slika pite sa kokosom, one iz Bima i Buma... Od onda, podrobno zagledam svaku njenu objavu, iskreno uživam i instant skidam ideje. Gaga je moja velika inspiracija. 


kolač od sira, malina i pomorandže


Pojavila se 'niotkuda' kula od mladog sira u mom frižideru, još prošle nedelje. Pronađoh hrpu recepata, i nikako da krenem bilo šta da pravim. Ali, kada sam jutros videla recept objavljen na blogu Life Tastes Lice Chocolate , prosto je bilo jasno  - odmah sam ga napravila. I... ODLIČAN JE!


krompir sa začinima



Ovaj način pripreme krompira, da se krompir skuva, pomalo izlomi, pa zapeče sa puno začina i maslinovog ulja, naučila sam od Danice pre godinu - dve. Od tada, to nam je omiljeno jelo od krompira, samo nikako da stigne da se slika i proslavi postom. Svaki put ispadne drugačije, a opet jednako ukusno.


hobotnica iz zemljane posude



Česti su komentari domaćica da ne pripremaju morske plodove jer ne znaju kako. Na to slegnem ramenima, jer istinski ne razumem kako ne znaju. Je li takav stav proizvod mog neznanja o kulinarstvu, to je ono što ne znam, ali po meni - ništa lakše od pripreme morske hrane. Ona je sama po sebi ekskluzivna i ukusna, da joj posebne pripreme ne trebaju. Ovlaš termičke obrade, dašak maslinovog ulja, poneki začin i eto ukusnog obroka.


pot pie sa surimijem



Odavno se nakanjujem da spremim pot pie, pa nikako. Ni danas to nije bila ideja, htela sam neku drugu pitu, pa me dan zaneo nekim svojim putevima - i eto napravih ipak pot pie (iliti pot paj)... tj. pitu u činijici. Radi se o piti koja od testa ima samo poklopac kojim se zatvori činijica u koju se sipa nadev. 


kesadiljas na brzaka



Quesadilla - jelo koje sam obožavala nekada u nekom davnom životu, za doručak na letovanjima u Meksiku. Najjednostavnije jelo meksičke kuhinje, ako se ne uzme u obzir činjenica da se tortilje, sem ako nisu kupovne, kao ove koje sam koristila danas, ne prave baš same od sebe... Danas, najjednostavnija verzija ionako jednostavnog jela - za ručak kojim slavim početak raspusta!


pirjani kupus sa mlevenim mesom



Evo jednog jednostavnog ručka. Malo kupusa, malo mlevenog mesa i pola sata u ekspres loncu i voila - ukusno, hranljivo, ne previše kalorično, taman šta nam treba posle napornog dana. Ništa spektakularno - običan lagani ručak.


mafini sa maslinovim uljem



Ovo je recept za savršeno suptilno aromatičan kolač, koji sam prepisala od Dejvida Lebovitza, koji je on prepisao (a kad on može da prepisuje, ja tek o ho ho koliko mogu...) sa izvrsnog sajta Food 52, a oni su ga prepisali od kuvara Rachel Binder and Gerri Sarnataro from Maialino restaurant... i sve tako u krug... 
Nevažno je ko je od koga prepisao recept za istinski divan kolač, zar nije?


torta od špageta sa piletinom, šampinjonima i graškom



Naišao je period od nekoliko nedelja u kom sam kuvala samo zato što se nešto mora jesti. Vreme koje izdvajam za lunjanje po novim receptima sam uglavnom provodila pregledajući kontrolne zadatke... kružno kretanje, termodinamika, električna struja... Volim ja i to, volim zaista, samo... ovo i miriše i ima lepše slike, i... u svakom slučaju - evo me, do sledećeg naleta obaveza, neke nove delicije će, nadam se, iskakati iz rerne.

Ovo danas i nije nešto posebno novo - špagete, samo spakovane u vidu torte -jer me u poslednje vreme često sa neta saleću takve tortice, uglavnom pune sira, a bez povrća. A kako smo iz ishrane gluten već u velikoj meri proterale, a i tvrde sireve, ova torta je sa mnogo manje sira i špageta - zapravo taman sa toliko da zadrži oblik torte, jer sam to naumila, a da bude po našem ukusu.


bela čorbica



Ovu čorbu pravim po sećanju na čorbu koju mi je pravila baka, a koju sam baš volela. Istini za volju, ne mogu da se setim nijednog njenog jela koje nisam volela, a zašto mi se baš ova čorbica posebno vrti po glavi u poslednje vreme, stvarno ne znam. Nismo je jeli godinama, a pravi se lako, od graška i krompira, sa malo mleka, tek da je pobeli i doda mlečnu aromu, zbog koje čorbu i pamtim.


paprike punjene krompirom



Jelo koje se napravi o'čas posla između dva posla, a nagradi vas iznenađujuće divnim ukusom i prilikom da zastanete i upitate se - kuda to žurim - i napunite tanjir još jednom, da bi natanane uživali.


topla salata sa dagnjama i surimijem


Ovo je jelo koje sam lako i brzo pripremila: skuvala sam rižu sa tikvicama, ubacila pred kraj dagnje, a preko toga stavila cediljku za kuvanje na pari pa skuvala brokoli i surimi... Sve izmešala, začinila i eto toplog i ukusnog obroka.


gospodin momirova pita



Postojao je, pričali su mi, gospodin Momir koji je u običnu gibanicu imao običaj da stavi kulen i tartar sos, pa bi ovom neobičnom kombinacijom pretvorio gibanicu u suptilno pikantan, mirisan zalogaj. Ovo je jedna prava momačka pita, i po ukusu i po načinu pripreme - ljutkasti kulen i reski tartar sos, prava su kombinacija za lagani zalogaj uz pivo, a gužvanje kora skraćuje petljanje po kuhinji muški potaman - tačno koliko treba da ne bude zamorno, a da da dobar rezultat.




žuti kolač sa crvenim voćem



Lagani voćni kolač sa sirom i višnjama, koji se brzo pravi, originalni recept je sa jogurtom, samo se meni jela masnija sirastija varijanta... to sam htela da napravim, a ispalo je za nijansu drugačije...
Ispalo je da smo otkrile da je ovaj kolač sa-vr-šen sa malinama! Jeste, u ovom slikanom primerku, malina nema puno, ali ih ima taman dovoljno da shvatimo kako se ovo testo super slaže sa njima.

Ne, to ne znači da sa višnjama nije dobar, jeste, ali maline i ovaj patišpanj se tope u ustima... i to ih opravdava sasvim što ne izgledaju baš 'kao ucrtane', već izgledaju baš kao na slici, pomalo razmazane...



ljutkasti krompir fašir ili aloo tikki



Fašir je reč mog detinjstva. Nisam sigurna koliko je književno ispravna, ali u mom svemiru postoji oduvek, znači mnogo, miriše divno i ima savršen ukus kako samo može imati jelo iz mamine kuhinje.
 -Šta ćemo za ručak? - Da napraviš fašir? - dijalog koji smo mama i ja vodile i dugo posle mog detinjstva, kad bih joj dovodila neku od unuka pre nego bih krenula na posao. To bi značilo da će za ručak biti njene faširane šnicle, čiji recept još uvek ne znam - sram me bilo, i neko varivo od povrća. I značilo bi da ću jedva čekati da se vratim sa posla da bih jela fašir.


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...