musaka vulgaris



Odavno želim da napravim ovu musaku po receptu iz knjige: Sočni kuvar dva debela novinara, za koju izdavač kaže: Poznato je da su najbolji kuvari na svetu muškarci, ali kada su oni još novinari, onda njihova strast za kulinarstvom, pretoćena u pisane ode hrani, dobija sasvim drugačiji ton. Sočnim kuvarom zaokružen je ciklus u kojem je kulinarski hobi prerastao u pravo umeće, a novinarsko umeće našlo sasvim novu primenu. Pisan je sa mnogo duha i humora, kao da ga je lićno Rable pisao.




Nisam kvalifikovana da ocenim da li je Rable pravo poređenje, ali ima nečeg skoro zanosnog u receptima iz ovih knjiga - kuvara koje su pisali novinari Mihajlo Mika Dajmak i Miloš Miša Lazić. Napisani su odlučno i odsečno, odišu samopouzdanjem autora koji su ta jela očigledno često i pravili i jeli i inspirišu da se prihvatiš kutlače.

Imam jedan od tih kuvara već više od dvadeset godina i ni blizu nisam da se mogu pohvaliti da sam isprobala sve recepte. Ali nameru imam. I tako danas, odlučih da bacim pogled, da se prisetim kako li se pravi ova musaka. Samo, danas, umesto da posegnem za knjigom, rešim da upitam net za mišljenje. Pronađem odmah ovaj pdf izdanja koje se prodavalo uz Danas pre desetak godina - o musakama, jer je jedan od autora kuvara o kom pričam - Mihajlo Mika Dajmak nekoliko godina pisao te kulinarske sveščice. Lakše mi bilo i brže, da tu pročitam recept nego da tražim po kući knjigu među mojih trista papirnih kuvara. I bi mi recept nešto sumnjiv, jer se sećam da je išla i slanina u tu musaku, ali u žurbi krenuh ovim putem... Evo recepta doslovce (mada preporučujem od srca da pogledate i ostale musake u pomenutom pdf-u).





Potrebni sastojci:


  • 1 kg krompira
  • 500 g paškanata i šargarepe
  • 2 komada crnog luka ili dva struka praziluka
  • 500 g mlevene junetine
  • 3 jajeta
  • 1 čaša pavlake
  • 1 čaša mleka
  • ulje, biber i so



Koliko je krompir važan, valjda najbolje govori to što je musaka od krompira jedina za koju je dovoljno reći: musaka. Sve drugo traži objašnjenje: od patlidžana, tikvica, zelja...
Naravno pravi se od krompira. Ali, i takva trivijalnost ima bezbroj načina: može od svežeg, može od probarenog, može od pirea, može i od pohovanih ploški kako se ponegde čini. Ipak, najlepše je tanke ploške samo propržiti na vrelom ulju dok ne porumene, što će onda musaki dati jedinstven ukus.
Dakle, kilogram krompira pre svega valja očistiti, oprati, iseći pa propržiti.



Sada fil:
Dva struka praziluka, ili dve glavice crnog luka, se očiste pa iseckaju na sitne kockice. Posoli se pa na tihoj vatri dinsta dok luk ne smekša. Očisti se još i pola kile šargarepe, zeleni i paškanata, izrenda pa pridruži luku. Kad je sve dovoljno smekšalo, doda se pola kile mlevenog junećeg mesa, po potrebi još dosoli, pobiberi svakako. Prži se uz mešanje desetak minuta i to je gotovo.



Preliv se pravi od tri jajeta pomešanih sa čašom milerama i čašom mleka.

Ređa se: krompir, fil, što se malo zalije prelivom, onda ponovo krompir, fil, preliv, krompir… tako dok ima materijala, a na kraju obavezno samo krompir što se obilno zalije filom.

Peče se ne duže od pola sata u regularno zagrejanoj rerni, dakle na 225 stepeni.
Jede se odmah, jer ne valja kad se ohladi.





E sad, po naši merilima, ovo je jako malo krompira. Pa sam meru udvostručila i time napravila sebi duplo posla - duplo sam duže stajala pored šporeta dok sam pržila plošku po plošku krompira. Mada, nije ni bilo toliko teško koliko se čini.

Ovako izgleda pre nego što se stavi u rernu: 




A onda sam pronašla knjigu i pogledala recept u njoj i imala sam šta da vidim - isti naziv, a drugačiji sastojci. Prvo - uopšte ne piše koliko ide krompira. Količina mesa i luka je ista. Ali od povrća ide jedna babura iseckana na kockice i samo jedna šargarepa i nijedan paškanat i po pola veze lista peršuna i zeleni i 100 g slanine. Dakle, dobro sam se sećala, ide i slanina... eh. Neki drugi put ću napraviti tako, sad je ovo i gotovo. Taj recept u knjizi ne pominje ni prethodno prženje krompira - samo ređanje. 

Ne znam vidi li se sa slika koliko je ovo jedna lepa musaka. Stvarno vredi pržiti prvo krompir, pa ga ređati u musaku. I još bi bilo lepše da sam imala vremena, volje i snage da sečem krompir na još tanje kriške. Ostaje mi i dalje nejasno kako bi ovaj recept izgledao sa duplo manje krompira.





Kad se ovom kulinarskom nesporazumu u isto popodne doda: jedan majstor za veš mašinu koji dolazi drugi put u zadnjih deset dana; jedan majstor za kola sa sve kamionom za šlepovanje koji ne može da uđe u ulicu; jedno izlivanje kanalizacije u ulici; pa jedna peripetija u Nemačkoj oko toga ko će i kako morati da propusti vežbe u laboratoriji da bi sestru otpratio na aerodrom; i jedno tvrdoglavo dete koje kašlje već danima, ne želi da popije antibiotik ali pravi večeras sedeljku sa društvom u našoj dnevnoj sobi; i još pride neizbežna molba ex-u za pomoć oko akumulatora i, povrh svega, nepobitna činjenica da sutra počinju one tri najnezgodnije nedelje u školskoj godini, a danas se završava godišnji odmor - naziv ovog posta je sasvim odgovarajući danu u kom je recept isprobavan.




Nema komentara:

Objavi komentar

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...