rižoto sa rendanim tikvicama

 ''Rižoto ti je fantastičan.''

To je pravi naslov ovog posta.

Jutros me podsetila drugarica na to da me, s vremena na vreme, pitaju da li bih otvorila neki restorančić.

Svedočila sam takvim pokušajima sredinom devedesetih. Ljudi su ulagali ogromne pare, misleći da to što vole da jedu i da kuvaju, a imaju neke pare, jeste dovoljno za uspeh u toj branši. Ne da nije, nego nije ni blizu. Antoni Burden je objavio celu knjigu o tome. Nije to bila klopka samo za lokalne balkanske novobogataše... Mukotrpan je to posao, kuvati svaki dan isto i izneti se sa svim suđenjima silnih ljudi koji ti dođu. Mislim, u svakom je to poslu tako - nije lako. Samo, neko u nekom uspeva da iznese nezadovoljne mušterije. Ja nekako imam materijal za drugi tip - pelcer sam za nezadovoljne roditelje. To mogu. Nije lako, ali mogu. Ovo sa hranom o kojoj ovde pišem - to je za nas samo. Kuvam za svoju decu i ponekad za prijatelje. Ono, vidi se, volim da podelim svoje iskustvo. Volim da slikam ono što mi se dešava u kuhinji, da ostane zabeleženo. I obožavam da gledam šta sve ima svuda po svetu po tuđim loncima. To me odmara i donosi mi ogromnu energiju.

Ima, sa mnom ima još jedan ogorman problem. Ne mogu se naterati nešto da napravim dva puta, pa to ti je čudo jedno koliko mi je teško. Kad mi to traže, čini mi se, nešto me jako zaboli, toliko mi je i sama ideja teška.

Ovaj sam rižoto napravila prekjuče na brzinu jer mi je Lidija javila da joj nešto nije dobro. Išla sam da joj malo pričuvam Angelinu, pa sam ovo napravila kod kuće da se ne petljam puno po Lidijinoj kuhinji. Deo sam, naravno, ostavila Kseniji za ručak. Ispalo je da joj se strašno svidelo i zamolila me je da ga napravim ponovo. Zna ona da baš nema šanse da to i dobije, ali je uporna. Stala je pred mene i kazala jasno i glasno da to želi. Kao kad je bila mala. Ne možeš da ustukneš.

Dobro, malo jesam promenila ipak - danas sam stavila duplo više tikvica nego juče, jer sam imala duplo veću tikvicu. I stavila sam arborio pirinač umesto Gallo pirinča za rižoto. Oba su savršena. Arborio je kremastiji, a Ksenija voli kremastiji rižoto. I dodala sam mlevenu alfaalfu - eto tek da mi ne bude dosadno, šta li. Ok, daje i osećaj da dodajem na hranljivosti, jer i stvarno dodajem.

Komentar ste videli na početku posta.

Ksenija kuva sebi sama. Zapravo, kuva i za nas jako često. I sve što spremi je strašno ukusno, tako da joj je jako teško udovoljiti. Veoma sam polaskana.

Za ovaj rižoto je potrebno baš malo sastojaka:

• šolja pirinča
• jedna tikvica
• jedan luk
• par čenova belog luka
• malo peršuna ili nekih drugih travki - od volje vam - dodala sam danas i alfaalfe i prahu
• soli i bibera po ukusu
• kocka supe od povrća
• kašika-dve ulja

Luk se nasecka na sitno i stavi se da se dinsta na laganoj vatri

Beli luk isto.

Tikvice se izrendaju i dodaju u luk. Dinsta se par minuta uz povremeno mešanje.

Pirinač se propere, umeša u povrće. Nalije se dva i po puta vode od onoga koliko je stavljeno pirinča. 

Umešaju se peršunov list i druge travkice po volji, kao i kocka za supu.

Promeša se i pusti da se kuva na laganoj vatri petnaestak minuta.