dahl od beluga sočiva sa bundevom

 

Savršeno varivo za početak jeseni kad vam je od malo tmurnog vremena hladno kao da je zavejalo pola metra snega. Možete ga praviti i sa običnim sočivom i da onom velikom bundevom, a možete sebe častiti i sirotinjskim kavijarom - beluga sočivom, koje je zbog sličnosti sa kavijarom i dobilo to ime.

Ovo je zanosno varivo - i po ukusu, a i  izgleda divno ( ako volite crne stvari na tanjiru, rekli bi neki).  Ukus je taman kako treba da vas iznenadi i ugreje - šta treba više očekivati od običnog jesenjeg ručka. 

Beluga sočivo raste u suvim divljim predelima Kanade. Da li ste znali da je Kanada najveći proizvođač sočiva na svetu? Nije i najveći potrošač - za to je zadužena Indija (gde se sočivo zove dhal, pa otu ime ovom jelu), koja sočivo čak iz Kanade i uvozi - tužno li je to? Meni nekako baš jeste bilo kad sam čula u ovoj odličnoj emisiji.

Ukioliko imate vremena za još neka moja premišljanja na temu kuda ide ovaj svet i možemo li išta uraditi - evo članka u koji sam i stavila: http://cvetneesencije.blogspot.com/2020/08/kako-smo-tu-gde-smo-i-lep-provod-kao.html#more.

Beluga sočivo se ne raskuva lako kao ostale vrste sočiva, a puno je super važnih nutrijenata, kako sam pročitala negde. Ima tog nekog anthocyanina, kog ostala sočiva nemaju, a ima ga u još i u borovnicama i kupinama i veoma je koristan za eliminaciju slobodnih radikala. Eto zašto ga vredi kupiti i kuvati. Mislim, uz to je i ukusno, a meni ta sitna crna zrna baš dobro izgledaju u šerpi. 

Garam masala i čili se po originalnom receptu pomešaju sa uljem i premažu preko bundeve i luka. Nije mi se to dalo tako. Pečemo leblebije često u rerni sa začinima i nekako mi ti začini pregore i ukus im je gorkast. Pa dok ne usavršim pečenje sa začinima, oni idu u ulje, jer mi tako ukus više prija.

Ovo što vidite na gornjoj slici bio je moj ručak jednog ponedeljka, kad sam umorna posle celodnevne radionice koju sam držala u nedelju, a koja je došla posle subote ispunjene obavezama oko kuće i strašno, ali zaista veoma zahvalna zbog rasporeda po kom imam samo dva časa u učionici ponedeljkom.

Nije mi trebao nikakav dodatak gore uslikanoj činiji - pojela sam varivo u slast, odjurila u školu, održala ta cela dva časa (kad su deca inertna, dva časa vam se otegnu kao gladna godina). Posle sam još toliko čekala da se pojave đaci koji idu online, a misle da će im se diploma isporučiti bez toga da se pojave u školi i vratila se kući da pojedem još jednu činiju ovog istog. 

Nije me dočekalo puno više od još činije preostalog variva - a ko zna moju malu samostalnu veganku, koja samoj sebi kuva i laka je na kritici - zna da je to vrhunski kompliment.

Doduše, ovu drugu zdelu variva sam udružila sa dve sojine šnicle - potopljene u začine, prokuvane i blago prepečene. Samo, to nisam uslikala, u žurbi da završim ostale obaveze oko onih istih i nekih drugih online učenika... šteta - bila bi to super slika za grupu na kojoj se hvalim kako kuvam veganski...Eh, da mi je još jedna ja, pa da završimo makar neke od mojih projekata.

Poprilično sam promenila navike u ishrani. To obično ne uočite, dok se ne sretnete sa ljudima sa kojima ste nekada delili trpezu. Pa vam oni donesu divnu salatu obilato prelivenu pavlakom, onom najfinijom domaćom, sa pijace, kako sam nekada volela... Pojela sam sa velikom hvalom za obrok u danu kad nisam imala vremena da ga spremam. Pavlaku na pijaci nismo kupile bar tri godine, toga sam se setila tek kasnije.

Potrebni sastojci:

• 150g crnog beluga sočiva

• pola hokaido bundeve 

• 1 crveni luk

• kašika suvog peršunovog lista, ili nešto više svežeg

• pola kašike garam masale

• pola kašikice chilli praha

• nekoliko kašika maslinovog ulja

• 2 veća čena belog luka

• parče od 3 cm svežeg đumbira

• 2 kašike gustog paradajza

• soli i bibera po ukusu

Crno sočivo isperite dobro, procedite, prelijte vodom i ostavite pola sata da se natapa.

Procedite ovu vodu, prelijte sočivo novom vodom i kuvajte desetak minuta na jakoj vatri, a zatim oko 45 minuta na laganoj. Dodajte vode ukoliko se sočivo isuši.

U međuvremenu, isecite bundevicu i luk na kriške i premažite uljem. Ugrejte rernu na 200°C. Ispecite kriške bundeve i luk do mere da im se krajevi karamelizuju. Izvadite i stavite da se ohladi. 

Kad se ohladi, isecite na manje komade. Bundevu oljuštite ako je kora debela ili je ne volite. Bundevica koju sam ja koristila imala je tako meku koru, da prosto nisam imala šta da ljuštim.

Beli luk i đumbir isecite na sitno ili sameljite u bebi blenderu, pa ga pržite par minuta na kašici-dve maslinovog ulja. Umešajte začine - garam masalu i ljutu papriku i još malo prepržite. Dodajte u to pire od paradajza. 

Sočivo procedite - moje se toliko ukuvalo da je jedva ostalo vode, pa ga nisam cedila. Dodajte sočivo preko prženog luka i đumbira, prelijte vodom ili biljnim bujonom i kuvajte na laganoj vatri petnaestak minuta. Sočivo treba da postane vrlo meko i kremasto.

Dodajte sad bundevu i luk i promešajte da se sjedine. Začinite po ukusu. Možete dodati vegansku pavlaku, ukoliko tako volite.

Ukoliko volite kašastije varivo, možete dodati vode i kuvati još malo.