pita sa tikvicama i višnjama

 

Od sad pa na dalje, pitu sa višnjama ne pravim bez tikvica. Tačka. 

Ne verujem da mogu da objasnim razliku u ukusu. Do danas ne bih nikada priznala da mi smeta kiselost višanja - naprotiv, bila sam ubeđena da je baš volim. Sada znam da tikvice tako lepo ugase tu ekstra notu kiselosti, onu koja je višak, a koju šećer nikada ne uspeva da savlada efikasno.

Ne volim preslatke pite sa višnjama, a mnoge budu takve. Šećer na grub način menja ukus višnje. Tikvice ga suptilno samo malo ublaže - taman da pita bude kisela, ali i slatka taman kako treba.

Pitu je na fejsbuk grupi Kad mama kuva veganski ... podelila moja koleginica, profesorka matematike, Marica. 

Njena mudra svekrva ovako pravi pitu sa višnjama odvajkada i Marica je usvojila ovaj metod. 

A sad ni ja od njega više neću odustajati. Živo me interesuje kako bi bilo napraviti ovu pitu u verziji sa malinama ili šljivama. Možda i sa nekim kiselim grožđem.

Ova pita, sem što u sebi ima tajni povrćkasti sastojak (trik kojem sve mame probirljive dece pribegavaju), ima i poseban način slaganja - dve se kore poređaju jedna na drugu, a dve se, preko njih,  zgužvaju u jedan kraj. Pa se tek preko tih zgužvanih ređaju tikvice i višnje.

Moje tikvice su bile nešto suvonjave, čudo jedno, jer obično ne uspevam da ih iscedim. Kod tih vlažnijih tikvica, ovaj način ređanja kora ima puno smisla, daje piti na volumenu i sočnosti.

Potrebni sastojci (za dve do tri savijače):

• 250 g tankih kora za pitu
• 200 g višanja
• 200 g narendanih tikvica, ostavljenih da puste vodu, pa oceđenih
• 200 g šećera
• 50g prezli ili mlevenog keksa - imala sam mlevene Plazme, pa sam nju stavila
• vanilin šećer
• ulje

Ako imate zaleđene višnje, odledite ih i procedite od soka.

Jednu koru malo nauljite. Pa na nju stavite drugu, koju isto malo nauljite.

Dve kore zgužvate i stavite po dužini nauljenih kore. 

Nabore zgužvanih kora punite prvo rendanim tikvicama, preko njih stavite red višanja, ili malo više - već koliko volite. Ja volim više fila od testa, pa sam stavljala više. Tako sam dobila dve develjuškaste savijače. Uplašila sam se, čak, da kore neće uspeti da izdrže, ali kad su se ispekle i nisu više bile tako punačke.

Preko tikvica i višanja pospete dve ili tri kašike šećera, jednu kašiku prezli (ili Plazme, ako otkrijete da ne znaet kud ste zaturili prezle) i malo vanilin šećera i ulja. 

Zavijete kore i to je jedna savijača. 

Od pola kile kora i proporcionalno više fila, kaže Marica, može da se napravi sedam ovakvih savijača. Da znate da sam se pokajala što sam napravila samo dve. Dok sam se sa posla vratila, sačekalo me samo jedno parče... A živim sa deklarisanim nevoliteljem višanja...