U potrazi za milibrotom kakav mi je pravila baka, a u želji da napravim svečarski kolač koji će sa uživanjem jesti dete koje voli samo prazne kolače - iskopah ovaj recept.
Kulinarska priča o tome kako nekada nismo slavili... a ipak jesmo, je veoma kratka. Tada nekada, kada je moralno politička podobnost bila totalno drugačija, nije se baš smelo kazati da slaviš. Država posvojiteljica je to branila, ali je srce tražilo da se dan, značajan pravim roditeljima, obeleži. Ne sećam se mnogo toga, em je bilo davno em se, od nas klinaca, stvarnost skrivala. Da ne bismo posle izlajali na ulici, poput onoga kako sam svima ispričala da smo brat i ja kršteni. U tajnosti, naravno, popa je došao kod babe i dede, pa je za tu priliku bio i popa i kum. Samo, ja sam već bila velikačka, a situacija počudna - pa sam se hvalila poulici...
Mama bi samo uz ručak kazala da je tog dana Đurđevdan, tatina slava i ručali bismo malo svečanije. Napravila bi tatine omiljene kolače. Kraj kulinarske priče - potpuno primereno socijalizmu u kom sam odrasla. Neka jako davno prošla vremena.
A dedinu smo Slavu slavili nešto svečanije - dolazili bi čak i rođaci. Deda nije nikada bio državino dete. I sveća bi bila zapaljena pred ikonom Svetog Nikole. Naravno da nismo postili - za to da postoji posna slava sam čula tek kad sam odrasla i doselila se preko Save.
Mamuka bi napravila šnicle (cigánypecsenye od probranog mesa) i jeli bismo ih svečano - sa kompotom od kajsija i višanja usutim u velike svečane bele keramičke zdele. Normalnim danima bismo kompot vadili iz tegle.
A samo tom prilikom, Mamuka bi pravila milibrot sa grožđicama u obliku kuglofa. Nije imala kalup - pravila bi ga u šerpi, onako sa čašom u sredini. To bi isto umesila i za Uskrs i za Božić.
Svakog dana za doručak nam je nešto pekla - milibrot pletenice ili pogačice sa krompirom, ili sa sirom ili sa čvarcima.
A milibrot sa grožđicama - e to je bilo samo za praznike. Nisam nikada imala priliku da je pitam zašto - otišla je pre nego što sam se zainteresovala za kuhinju.
Nekoliko godina unazad moje je kuvanje bilo uglavnom vegansko. Sad je treća sreća sišla sa strogog veganstva, pa kupimo jaja i mleko ponekad. Zbog nje ovaj svečarski kolač nije imao grožđice - kako i spada za slavski kolač, kazali bi mnogi. A najvažnije od svega je da ga je u slast jela - njenom ukusu je baš teško ugoditi, pa kad uspem to je praznik nad praznikom.
Mamuka recepte nije zapisivala, tako da ukus koji pamtim nisam još uvek pronašla a sve bih kazala da i neću, mada sigurno potragu neću prestati. Što sam starija, jače me zovu ukusi detinjstva. Ovaj sam recept usvojila sa Coolinarike. Liči ukusom baš jako na Mamukin.
- 500 g belog brašna
- 260 ml mlakog mleka
- 70 g šećera
- kesica suvog kvasca
- 50 g putera
- 1 kesica vanil šećera ili kašikica arome vanile
- nastrugana korica od jednog limuna
- prstohvat soli
- 2 cela jajeta
- 1 žumance
- 1 belance za premazivanje
- šećer u prahu, za posipanje
Rernu zagrijati na 200° C.
Podmazati i pobrašnjaviti okrugli kalup ili kalup za kuglof.
Brašno i so prosejati.
Mleko smlačiti, dodati mu šećer i kvasac i ostaviti sa strane dok kvasac ne počne da penuša.
Dva cela jajeta i 1 žumance ulupati u stojećem mikseru, pa u to polako ulivati otopljen puter. Na kraju dodati aromu vanile i rendanu koricu limuna.
Prosejano brašno dodavati postepeno, kao i mleko sa kvascem.
Pustiti da mikser mesi sve dok testo ne bude glatko - biće potrebno 5 minuta, možda i duže.
Testo ostaviti da se odmara 30 minuta umotano zajedno sa činijom u neku plastičnu foliju ili samo neku sasvim čistu kesu prebacite preko činije.
Nakon 30 minuta, nadošlo testo premesiti, pa ostaviti još 30 minuta da mu se udvostruči zapremina.
Naraslo testo izručiti
na pobrašnavljenu radnu površinu i formirati od njega valjak dužine oko pola metra. Nemojte ovde previše mesiti, ja sam se prevarila pa jesam - stoga mi kolač nije ispao onoliko penast koliko može da bude.
Valjak presaviti na pola, malo izvući i uviti u spiralu, pa testo položiti u kalup za kuglof - sastaviti mu krajeve. Premazati umućenim belancetom, u koje se doda 2-3 kapi ulja. Posuti šećerom u prahu.
Ostaviti 10 minuta da još malo naraste, pa ga gurnuti u zagrejanu rernu. Peći 30 - 35 minuta. Prekrite peki papirom da vam ne bi odgore zagorelo.
Kad kolač izvadite iz rerne, poprskajte ga vodom, uvite u kuhinjsku krpu i ostavite ga da se hladi.
Kolač je poprilično veliki, jeli smo ga celu nedelju. Lepo je ostao mek pod staklenim zvonom.
No comments:
Post a Comment