E sad, da vas vidim, ko za to ima snage. Ja nisam.
Ovo je veganski kolač, dakle nema jaja u njemu da ga povežu pa mu treba dati priliku da se presabere dok se ohladi i da izgleda lepo na slikama.
Mogla bih pričati sada da je ova lazanja hranljiva preko svih očekivanja, jer su u njoj sastojci koje ne srećemo u lazanji baš svakog dana: bukovače - u koje se kunu nutricionisti kad pričaju o hrani dobroj za imunitet i bundeva - vitamina i minerala u njoj koliko voliš. Samo - ne umem baš jer nisam od te struke.
Ali da vam kažem ovo mogu - nije normalno koliko je fina. Preko svih očekivanja. Ne možete poverovati dok ne budete probali.
Call me recipe creator ):
Kao svaka prilježna domaćica, opet sam od onoga što smo imalae u frižideru napravila nešto novo. Za našu kuhinju. Kad odete na internet, sva je prilika da ćete naći nešto skoro isto. Stoga su mi svi ti silni recepe creatori po internetu pomalo bezveze.
Napravih super branč danas, svakako.
Prvo je izuzetno zabavno mesiti ih, a ukusne su veoma. Jedem ih već treći dan, umesto hleba.
Imam mašinicu za zoodles (zucchini noodles, iliti nudle od tikvica) već godinama. Samo nije htela sama da se popne iz špajza u podrumu do kuhinje...
Konačno se popela i sad neko vreme ima sve tikvice na koje naiđem da završe u nudlama. Jer je lako i izuzetno ukusno. Pravi ručak za ove ludački tople letnje dane.
Zoodles sam danas jela sa posnim pestom koji liči na pesto alla trapanese - pesto sa paradajzom, kakav se pravi na Siciliji.
Ne znam kako vi, ali ja obožavam cezar salatu. Uglavnom je naručujem u restoranima, mada u poslednje vreme ređe - nekako se sve više poigravaju njenim kvalitetom. Kod kuće sam je retko pravila - skoro nikad. Da mi je samo znati zašto.
Evo ovom salatom, koja se stvarno lako sprema, pobrah i komplimente najzahtevnijeg porodičnog food kritičara - moje male veganke, koja super kuva sama i retko hvali šta drugi naprave. A ovo je pohvalila.
Jesam li rekla da se lako sprema? Biće da je zato i nisam pravila kod kuće, jer mi je ova lakoća pripreme baš iznenađenje.
Nije ovo baš recept, više je priča i tome šta sam jela juče i danas. Juče pitu, danas moče od pite i odličnu salatu. Oba recepta uključuju dve bitne sitnice: počeo je raspust i imam vremena za petljanje po kuhinji i izvukla sam iz špajza spiralizator, pa imam sa čim da se igram do kraja leta.
Jeste li za resku limunastu puterastu tortu po starinskom prečanskom receptu? Izuzetna torta, koja je tako dugo čekala da je napravim. A mama mi godinama već priča o njoj. Ona se sladila njom svake godine za sestra Bojinu slavu i svaki, ali, svaki put kad bismo birali koju ćemo toru praviti, pričali bismo o njoj. I svaki put bismo je preskočili, jer...limun... možda se nekome neće svideti.
Pojma nisam imala šta sam propuštala.
Merkam ovu tortu još otkad su je Maja i Mimi pravile i čekam neku priliku da obradujem nekoga ko voli kolače sa kafom. Ovi dana smo slavili prvi rođendan moje prve unuke Angeline i došla mi je, posle puno vremena i moja srednja milica - pa je prilika bila odlična. Lina je još mala da bi jela tortu, ali smo se mi sladile i u njeno ime. Ivoni se posebno svidela, pa evo recepta, da je napravi nekad i sama, tamo daleko gde je malopre ponovo sletela, da živi nekim svojim, nadam se srećnijim životom od onog koji je ovde mogla imati.
Još jedna posna pita na blogu - ma da imam vremena još sto i jednu bih stavila.
Mi obožavamo pite i ovu sam napravila na brzinu za jednu večeru. Ispala je zaista odlično - malo pečenih lešnika među korama i malo nane, origana i rendane korice limuna u nadev - i imate sasvim drugačiju pitu, zar ne?
