Danas sam spremala samo malo izmenjen humus, čisto da nam ne bude dosadno, a i da probamo kakvog je ukusa kad se spoje ove dve namirnice koje uvek imamo u šteku.
Meni se svideo i ukus i zelenkasta boja, a pravi se jednako lako kao i onaj 'bezbojni'. Naš se frižider skroz isprazno oseća bez humusa, a vaš? Punite li ga humusom iz kućne radionice ili kupovnim ili ne?
Pravite li svoj humus?
To mu nekako dođe pitanje kao: Pravite li svoj pire krompir...ili nije isto?...Vidim da ljudi puno kupuju gotove humuse. Kaže moja mala veganka - to je zato što su tako svilenkaste teksture. A i lakše je. Kao što je lakše kupiti one pahuljice za pire krompir, čak i lakše od toga. Hm... postali smo mnogo gladni i halapljivi i inertni da napunimo dobrim gorivom jedinu mašinu koja nam je važna...
Ono istina, vreme nas guta i ispadnemo lenji baš. Eno mog blendera, dole u kuhinji, zapeva da ga okupam...
Ponekad se prosto uplašim jesam li postala dosadna koliko jednostavnu hranu jedem... a evo me i objavljujem je. Srećom moja mama ne čita ovaj blog, sad bih nadrljala - učila žena moje nepce daleko komplikovanijim jelima, istina je.
Svejedno - gore uslikana dva parčeta hleba sa humusom, bila su moja večera. Čvoriće od vlašca sam dodala ne bi li slika bila malo dinamičnija. Od jedne fizičarke to je sasvim dosta ulepšavanja. Do penzije - tad ću se posvetiti ukrašavanju. Ili neću...
I dalje nemam inspiraciju da pravim instalacije sa pobacanom hranom po stolu. Mada se svaki put oduševim kad vidim te slike. I zavidim na energiji koju imaju ljudi da to rade. Treba taj nered posle i pokupiti.
Elem, da se vratim na humus. Pitam se da li to krompir ne raste tamo odakle je leblebija - iz Egipta i okoline, koliko sa svojim oskudnim znanjem geografije dobacujem. Vidim mnogo sličnosti između te dve namirnice - obe su jeftine i zato popularne. Obe se koriste u milion i jednom jelu i obe služe kao comfor food. A očigledno imeju i da prehrane.
Nekako mi ovih dana humus zamenjuje pire krompir, jer mi krompir odavno ne prija, na žalost. Pa se u kuhinji vazda neka leblebija natapa, a jedan ekspres lonac je uvek zauzet kuvanjem one prethodno natopljene...
A ako okasnim i ne sameljem skuvanu leblebiju odmah u humus, moja mala veganka je ispeče i stavi u varivo. Tako je i ovog humusa trebalo biti više, jer sad imam i zeta koji ga voli i govori da mu ne smeta mu što nije samleven jače. Druga tura je u pripremi, ne brinite.
Neki dan na netu naleteh na ovu sliku - pa ko još uvek misli da je humus nešto komplikovano, neka se razuveri pod hitno. To je narodsko jelo diljem Planete nam lepe i lepo zapuštene... al' sam danas u modu...). Poput naše palente ili krompir pirea, samo mi se čini da je unekoliko hranljivije. I svakako je kod nas egzotičnije, pa otud i toliki uspeh kojekakvih humusa u teglicama.
A kako u pire krompir možete da stavite šta god hoćete, da bi ga malo razveselili, eto može i u humus - i cvekla (ako stavite kuvanu, dobijete humus boje malage), i šargarepa i kari i kurkuma i spanać i avokado i grašak i ko zna koje čudo još.
Draž pravljenja humusa kod kuće je u tome što ukus prilagođavate onome kako ste tog momenta ili kako hoćete da budete - zaljutite ga ili ga zasladite (postoji varijanta sa malinama, koja čeka na isprobavanje) ili obojite po volji.
Kažu da je lako napraviti humus, a nije lako napraviti dobar humus. Ne bih se ovim opterećivala - dokle god vam se sviđa ukus, to je dobar humus za vas. Ista priča je i sa pire krompirom - ima tih nepce-čistunaca, u koje ne spadam, pa ih ni ne kontam, koji od pirea prave kvantnu fiziku. Dokle god vama prija - super je, jer ćete vi uživati u njemu. Nadam se bar koliko i ja u ovoj svedenoj večeri.
Evo sastojaka koji su u ovoj zdelici gore:
- 3 pozamašne kašike tahinija
- sok od pola manjeg limuna
- 3 kašike maslinovog ulja i još malo za prelivanje
Jedino važno kod humusa je da imate dobar blender. Ne mora biti vrhunski najskuplji, ali ipak mora biti malo bolji. Ili ne mora, samo se spremite da par puta spalite motor - to je makar moje iskustvo. Ako ste, pak, strpljive prirode, neće vam se to desiti.
Dosta se dobija na sofisticiranijem ukusu, ako budete imali vremena i živaca da proberete opnu od leblebija, a to uradite dok su leblebije još mlake, pa ih odmah meljete - bude stvarno kremastiji. Kažem ja da liči na pire - ni krompir ne pretvarate u pire kad se sasvim ohladi, zar ne.
Čar humusa je u tome što sasvim dobro ispadne i od hladne neprobrane leblebije. Nije da preporučujem, samo kažem...
Dakle, sve sastojke stavite u blender i meljete dok ga ne sameljete na teksturu koju volite i to je čitav recept.
Možete dodati malo vode u kojoj se leblebija kuvala, ako volite manje gust.
Proveravajte ukus usput, pa ga zasolite još malo, ili dodajte šta vam volja od začina. Ja svaki put dodam peršun i seme koprive, jer tako volim i osećam da mi je telu potrebno, a i zato što ne volim da mu previše menjam ukus jakim začinima - vi pronađite svoje začinske trave. Humus trpi sve.
Ovako napravljen humus može stajati do nedelju dana u frižideru, makar tako kažu. Neki put nam se to i desi, kad ga zaturimo negde u dubinama, pa ga smetnemo sa uma. Umem da ga jedem umesto riže sa jelom pripremljenom u woku. Probajte, možda vam se svidi. Isto mi prija uz sve sa čim se slaže pire krompir, a vidite ovde i da ga jedem i samo kao klot paštetu.
Recept sam pronašla u kuvaru u kojoj trenutno uživam: Food 52 vegan : 60 vegetable-driven recipes for any kitchen, Gene Hamshaw, autorke divne kolumne o veganstvu na portalu Food52. Ima šta da se čita još nekoliko života. Kako je divno živeti u ovom trenutku. Šteta samo što mnogi ne vrednuju koliko nam je znanja dato na tacni. Čini mi se, i oni i mi sa njima, bili bismo mnogo srećniji.
Ne bih dubola o tome, nekako ne vredi. Uspeh je što sam još jedno divno subotnje jutro ispunjenila pisanjem posta i novom muzikom sa Gistro FM. Idemo dalje... idem da smislim nešto lepo novo.
No comments:
Post a Comment