Sećam se kako mi je, davnih dana, poznanica pripovedala hvalospeve o ovoj piti, koju ume da napravi samo njena mama. Kako dotad nisam imala prilike da je jedem, očekivala sam neko kulinarsko majstorstvo.
Kad sam se raspitala, ispade da tu nema nikakve majstorije. Malo koje jelo se jednostavnije priprema od ovog. A opet, mora se priznati da ga ukus, onaj koji svi vole, plasira među kulinarska majstorstva.
Ova je pita veoma specifičnog ukusa jer joj patlidžan daje tu gorkasto ljutkastu notu, a velika količina svežeg peršuna dodaje i miris i karakterističan ukus. Orasi su i ukusni i popravljaju teksturu, jer ih je jako prijatno grickati unutar mekog nadeva od pavlake i patlidžana. A kako se ređaju posebno među kore, ostaju hrskavi.
Odlična pita za radni doručak i dogovor oko boje zidova novog prostora za radionice... Još jedna pita za preporuku... idemo dalje...
Tako je neko čudno jesenjavo vreme ovog jula. Došla mi je za vikend kuma sa ćerkom, a moje milice su se rastrčale po svetu. Tako, nas tri fizičarke sedimo uvijene u ćebad i gledamo čežnjivo put terase na kojoj smo danas, na pola sata, ipak uhvatile malo sunca.
