Danas je opet skrobni dan naše un-dijete. Jutros na brzinu ispekla krompir da ga bude za ručak uz salatu, pa otrčala u školu. Par časova, pa prazan čas, taman da se dane dušom, odmore glas i živci, popriča sa koleginicom i pogleda što je u međuvremenu vibrirao telefon. Gagina objava ovog jela instant me zarobila - tačno sam znala šta ću za večeru - dašak Indije na Bežanijskoj kosi ove pretprolećne večeri - život je baš lep, zar ne?