Divan sam poziv dobila od Lane, koja piše savršen foodblog - La cuisine crèative, da se predstavim jednim jelom u HronoKuvaru. Ne znam jeste li primetili ovo izdanje na trafikama. U moru gluposti, možda i niste. Valjalo bi ga pogledati, jer, pored sasvim finih saveta za one koji su se opredelili za hrono ishranu, daje nadu da lepo i skladno kod nas ipak nije izumrlo. Časopis je odlično urednički urađen - ne podilazi ukusu neukusa kojim smo okruženi, ne dreči, nije bombastičan, nikako nije natrpan, a pun je novih ideja. Najbolje je da sami zavirite u njega, za ne?
E pa da vam kažem - ipak nećete moći. Ovo što je gore napisano, napisala sam kad mi je Lana tražila recept, jer zaista to mislim. A juče mi je javila da je redakcija ugasila časopis. Imam srećom sve te sveščice, kao i neke druge kulinarske časopise poput Jamie magazina koje je u Srbiji doživeo celih 9 brojeva! Jer, to što je lepo i kvalitetno i dobro dizajnirano, u Srbiji ne uspeva. Vene od tuge. Jer korov od kiča i površnosti proždire kao i svaki korov, u svakom segmentu društva. Tako je i ovaj časopis zgasnuo... Šteta.
Godišnje je doba za kiseli kupus - pa otud i ova pita. U heljdine kore zamotana mešavina prženog kiselog kupusa, kao za podvarak i na slanini proprženih prokeljčića. Zimska rapsodija ukusa.
Već
dugo ne kupujemo hleb. Imam osećaj kao da u njega stavljaju gips, toliko nam je
prašnjav i bezukusan. Onaj ukusniji - ako ste sigurni u kvalitet... pa i nije baš isplativ, zar ne? - kad se preračunate, puno brašna može da se kupi umesto veknice od pola kile. Zapravo je
glavni razlog to što se daleko manje gluparija pojede kad se nema prilika da se
macka na hleb. Tako je naša divna velika drvena kutija za hleb već naučila da
zvrji prazna. Ponekad napravim baš brze irske hlepčiće, koji se isto tako baš
brzo pojedu... a neki dan me inspirisao recept za hrono hleb na blogu Let's getfatbulous, pa eto prilike da u nedeljno jutro zamiriše kuća. Ima nekog lepog
ajvara koji sam dobila od Jelene letos(ajvar bez hleba, nekako ne ide, zar ne?
- zato ga i ima još uvek), a Jeleni je danas rođendan... sve se nekako uklapa,
pomalo je uvrnut način da proslavim sa drugaricom rođendan - ali eto - tako je
sada.
prosto, da prostije ne može
mirisno, toplo i negujuće
ukus mog ravničarskog detinjstva, my soul food
