namaz od patlidžana sa semenkama suncokreta

Obožavam paštete. To je navika, kao i svaka druga. Ovu sam stekla još u osnovnoj školi, kod učiteljice - za užinu smo godinama imali ili paštetu ili pekmez ili mekike, a ja sam užinu volela. Uostalom, nije bilo hrane koju nisam volela.
Ovo je jedna pašteta koja se može jesti bez griže savesti - ničim ne opterećuje ni naš organizam ni planetu nam - samo nas dobrim ukusom mami da je pojedemo odjednom. 

posne slatke zapečene palačinke

Ove palačinke toliko liče na palačinke sa sirom 'uslatko', koje sam jela u detinjstvu, da je to teško poverovati, čak i pošto smo smazale sve ovo sa slike.

Uspela sam da veganizujem ono što ni sanjala nisam da ću i pokušati. Predstavljam vam posne palačinke sa sirom od suncokreta, koji nekako uspeva da izgubi svoju suncokretastu aromu i savršeno glumi sir. Vrlo sam ponosna, samo da znate - a dobila sam i komplimente, one prave: pojelo se u slast!

slasna salata od kelerabe i jabuke

Ova salata je jedno od onih 'ne mogu da poverujem' jela. Jedem je danas i ne mogu sebi da dođem od čuda kako je nisam otkrila ranije. A volim kelerabu i kupujem je kad god je pronađem. I onda je jedem, onako obično, kako su me naučili kad sam bila mala - kao jabuku, ali mi nijednom nije palo na pamet da je jedem sa jabukom. 
Živeo internet neiscrpan inspiracijama za nove kombinacije.

salata od crvenog kupusa i nori alge

Sezona salata je konačno otvorena. Ovo je neobična salata od običnih sastojaka koje nemamo običaj da kombinujemo.  Odlična je da se pojede i sama, kao zaseban obrok, a kao prilog je potpuno fascinantna, zbog začina koji joj daju posebnu aromu, kojom može i od kuvanih jaja da napravi gozbu.

ništa lakše: pita sa crvenim kupusom

Ova je pita idealna za ono bljuzgavo vreme, kad vam se ne izlazi iz kuće, a valjalo bi nešto spremiti za jelo. Pola glavice kupusa se u kući uvek nađe, a kore i da nemate, uvek ih ima u najbližoj prodavnici, ili ako ste umešni (kako ja još uvek nisam) - možete ih razviti i sami. Kažu da je lako. Verujem da nekima jeste. Meni je ipak bilo lakše da zamolim dete da ode po kore...

posna vekna bez glutena

Već sam pravila te bezmesne štruce za koje ne mogu da nađem adekvatni naziv na našem jeziku - jer ko bi mogao elegantno da prevede: meatless meatloaf. Mi ih volimo, a meni, koja je pola veka koračala zemljom kao veliki ljubitelj svih mesnih prerađevina, slasno zamenjuju neku paštetu ili pljeskavicu.

bezglutensko-bezšećerna čarolija od torte

Ova torta je prosto božanstvena - nema druge reči. Čak se i jako lako pravi. Ne peče se, nema brašna i nema šećera i potpuno je čarobna, jer tako puno liči na torte na koje smo navikli. Za dva sloja krema niko nije primetio da su od sasvim drugačijih sastojaka, a kora je pomalo jača od klasičnih kora, ali divno nadoknađuje to što kremovi nisu puno slatki. Kako bi i bili, kad nemaju trunku šećera u sebi. A opet... jesu slatki baš kako treba. 

posna pita sa koprivom

Ono onomad kad sam kupila puno koprive, napravila sam od nje i fenomenalnu čorbu sa karfiolom i odličnu proju i ovu pitu. Pitu smo pojeli u slast, vrlo brzo. Dete je čak ponelo u školu, ne bi li pokazala nevernim tomama da, kao vegan, jede ukusnu hranu. I za živo čudo istih... nevernih, svidela im se ova pita. Dok im nije rekla da je u piti tofu, kad su počeli da se predomišljaju. A morala je to da im kaže, jer nisu dotle ni primetili, toliko liči na pitu sa sirom...

venac od sočiva sa karfiolom - Vegan Cauliflower Lentil Bundt

Juče sam otkrila novi kosmos - odškrinuh vrata veganske kuhinje i nabasah na izvrsnost lažnih mesnih štuca. Koje obilje kombinacija povrća koja nam obično ne padnu na pamet - kao ovo: sočivo i karfiol. Naravno, ovo se obično ne pravi u modli za kuglof, ali u tome je i lepota - niko vam ne brani da se igrate.

posna pita sa šampinjonima i prazilukom

Nešto nas je spopalo povrće ovog proleća. Juče sam pravila jednu vegansku pitu - od paprika i koječega još, a danas ovu - jednostavnu, a prosto divnu. Šampinjoni obloženi kremastim prazilukom, a sve uvijeno u kore između kojih je mix semenki.

zvezdaste hrono galete

Divan sam poziv dobila od Lane, koja piše savršen foodblog - La cuisine crèative, da se predstavim jednim jelom u HronoKuvaru. Ne znam jeste li primetili ovo izdanje na trafikama. U moru gluposti, možda i niste. Valjalo bi ga pogledati, jer, pored sasvim finih saveta za one koji su se opredelili za hrono ishranu, daje nadu da lepo i skladno kod nas ipak nije izumrlo. Časopis je odlično urednički urađen - ne podilazi ukusu neukusa kojim smo okruženi, ne dreči, nije bombastičan, nikako nije natrpan, a pun je novih ideja. Najbolje je da sami zavirite u njega, za ne? 

E pa da vam kažem - ipak nećete moći. Ovo što je gore napisano, napisala sam kad mi je Lana tražila recept, jer zaista to mislim. A juče mi je javila da je redakcija ugasila časopis. Imam srećom sve te sveščice, kao i neke druge kulinarske časopise poput Jamie magazina koje je u Srbiji doživeo celih 9 brojeva! Jer, to što je lepo i kvalitetno i dobro dizajnirano, u Srbiji ne uspeva. Vene od tuge. Jer korov od kiča i površnosti proždire kao i svaki korov, u svakom segmentu društva. Tako je i ovaj časopis zgasnuo... Šteta.

šareni 'tortilja čips' sa semenkama - iz naše rerne

Već mesecima se spremam da napravim grickalice po receptu za kukuruzne krekere sa semenkama sa bloga Na tanjiru. Tek je sinoć došlo na red. A onda, kako to neki put bude u kuhinji, napravih previd -  umesto za lanenim semenkama posegnuh za crvenom rižom. Srećom, grešku primetih kad je pola već bilo u rerni, te sam samo drugu polovinu švićnula - što je ispalo da je prava greška, baš velika greška! Odmah sam napravila jednu turu i sa lanom - brzina kojom su nestale rekla je sve.

prokelj sa semenkama

Brzi prilog uz svaki ručak, za one koji vole prokelj, a i za one koji još ne znaju da ga vole. Na recept sam naišla pretražujući blog Na tanjiru, koji je ova dva meseca pod istragom u kuvarigrici FBI rukavice. Doduše, originalno je recept sa pinjolama, a kako njih nisam imala, domaće semenke su ih sasvim lepo zamenile.

pita sa kupusom, brusnicama i nanom

Nisam nikada pravila pitu sa kupusom, ne znam zašto - prosto nisam. A za Badnji dan je odjednom more nekih recepata za pitu sa kupusom izviralo sa neta, a ovaj sa Moje slatke kuhinje je bio apsolutno neodoljiv, pa sam ga i isprobala.

Nije mi uopšte jasno kako sam mogla da do sada nikada ne napravim nešto ovoliko jednostavno i ovako fantastično ukusno. Samo toliko ću reći.

hrono hleb

Već dugo ne kupujemo hleb. Imam osećaj kao da u njega stavljaju gips, toliko nam je prašnjav i bezukusan. Onaj ukusniji - ako ste sigurni u kvalitet... pa i nije baš isplativ, zar ne? - kad se preračunate, puno brašna može da se kupi umesto veknice od pola kile. Zapravo je glavni razlog to što se daleko manje gluparija pojede kad se nema prilika da se macka na hleb. Tako je naša divna velika drvena kutija za hleb već naučila da zvrji prazna. Ponekad napravim baš brze irske hlepčiće, koji se isto tako baš brzo pojedu... a neki dan me inspirisao recept za hrono hleb na blogu Let's getfatbulous, pa eto prilike da u nedeljno jutro zamiriše kuća. Ima nekog lepog ajvara koji sam dobila od Jelene letos(ajvar bez hleba, nekako ne ide, zar ne? - zato ga i ima još uvek), a Jeleni je danas rođendan... sve se nekako uklapa, pomalo je uvrnut način da proslavim sa drugaricom rođendan - ali eto - tako je sada.

pijane galete

Recept za ove keksiće sam dobijala svaki put kad bih oduševljeno pitala za njega, i svaki put bih ga izgubila. A galete bi mi se iskreno svidele u svakoj verziji u kojoj sam ih probala. Ovo su one grickalice kojih se ne okanjujete sve dok ih ima u kući. Hrskave, blago masne, baš kako svi vole slanu grickalicu, a još pune semenki, tako da vas nekako ne grize savest ako pojedete previše - semenke su zdrave, zar ne?