Odličan obrok, koji sam danas i ručala i večerala, za proteinski dan nedijete na kojoj sam, ne bih li se vratila na neko staro stanje - kao da je to moguće uopšte. Alge ne koristimo u ishrani koliko bismo mogli i trebali, a ja ih baš volim. Navika je svojeglavo čudo i kad treba da je se otreseš i kad hoćeš da je ustališ.
Kažu mi deca, uz salve mljackanja, da nisam nikada napravila ovako perfektan gulaš. A kuvam veoma jestivi gulaš već četvrt veka, tako da tom komplimentu treba dati dužnu pažnju. Nije ni čudo da je gulaš smljackan za čas (a prizor ovovečernjeg zahvatanja u lonac, ponovo i ponovo, ću pamtiti dugo), jer ovo je recept legende našeg novinarstva, čuvenog satiričara i velikog gurmana Vlade Bulatovića Viba. Ovaj su recept u svojoj knjizi, Sočni kuvar dva debela novinara, objavili Mihajlo Mika Dajmak i Miloš Miša Lazić.
Evo jednog jednostavnog ručka. Malo kupusa, malo mlevenog mesa i pola sata u ekspres loncu i voila - ukusno, hranljivo, ne previše kalorično, taman šta nam treba posle napornog dana. Ništa spektakularno - običan lagani ručak.
Brzi ručak radnim danom u 9 i po koraka: Uzmeš gusani tiganj. Uspeš u njega malo ulja - dobro, samo malo drugačijeg, ovaj put. Prepržiš meso - uz uživanje u cvrčanju mesa na vrelom gusu. Izvadiš. Staviš u tiganj puno povrća. Izdinstaš. Vratiš meso. Pokriješ folijom. Zapečeš u rerni. Kraj.
Još jedan mesni dan un-dijete - ovaj put posvećen skuši koja je to poduže čekala čučeći u zamrzivaču - a uz to jedan tako čudesan dan. Nevažni su detalji, a i zaboraviće se očas - neka bude čudnjikavo obična večera jednog ovakvog zapravo običnog dana sa čudesno mirnim neugodnim razgovorima, čudesno umirenim uobičajenim strepnjama i čudesno mirnim pogledom na ono što bi me koliko juče rastuživalo, rasturalo možda čak... lepo je u najavi - konačno!!!, osećam miris proleća, a za njim, sad već znam... doći će i leto, a leto je lepo.
Ovo je brz i samo malo drugačiji način pripreme piletine, a zaista veoma ukusno osvežavajući. Piletina je aromatična, meka i ukusna, a kelj osvežavajuće hrskav. Ideja je sa sajta Food52, a ovo nam je bio ručak u osmom po redu danu un-dijete u kom se sme jesti meso.
Nabavila sam novu igračku! I nikako mi nije jasno kako do nje dođoh tek sad. Kupila sam neki dan svoj prvi gusani tiganj, tj. tiganj od livenog gvožđa, ili liveni tiganj, već kako je kome stalo da ga nazove. To bi negde u svetu bila poprilično skupa igračkica, ali eto ispada da u Srbiji i nije. U Gasiksu iz Kruševca prave, kažu oni koji se razumeju, kvalitetno gusano posuđe, a cene su sasvim ok, čak baš pristupačne. I ne morate do Kruševca, spakuju ga i sutradan je na vašim vratima.
Što volim kad na netu pronađem da je neko podelio stari porodični recept! Ovaj recept je ko zna kada prenet iz Poljske u Ameriku, gde je mama jedne polovine bračnog para koji piše izvanredan blog A Family Feast, ovo redovno pripremala, a sad je doputovao u moju beogradsku kuhinju ovog subotnjeg prepodneva, i ko zna kud je stigao još...
Četvrti ciklus un-dijete počinje. Juče smo disciplinovano jele samo voće i orašaste plodove, a danas: meso na tanjiru! Ono, jeste, po strogoj dijeti bi trebalo kuvati ga ili dinstati, ali... poslednji dan raspusta liči da je poslednji do leta kad smo na miru sve tri kod kuće... a i - zaslužio je raspust da ga ispratimo gozbom, zar ne?
Kažu da je dobro deci nešto ukinuti i time kod njih indukovati pojavu želje. Kažu i da moderni roditelji to ne umeju, preumorni su pa su i prepopustljivi. Nekad život sam po sebi ukida svašta, pa onda ne želimo da mu u tome još pomažemo... tako svašta nešto mi se motalo po glavi kad sam konačno dobila kulinarku dećiju (pubertetsku, ali i to se računa, zapravo boduje i više) želju: jede mi se spanać sa jajima. A to još od deteta koje o-bo-žava meso, a ako budemo jeli jaja, znači nema omiljenog mesa sledeća četiri dana. Kažem ja da je ova dijeta čudo - zaželiš čak i ono za šta ni sanjao nisi da bi mogao ikad biti željan.
Jedan krug(ić) od 4 dana se završio, preživesmo prvi voćni dan un-dijete i ponovo je došao dan u kome smemo jesti meso. Napravila sam teleću čorbu, gustu, ali bez zaprške ili gustina, zgusnula sam je mlevenim lukom i celerom. I bila je izvrsna, ali baš izvrsna. Možda zbog čubra koji sam u nju stavila, možda zbog mesa, a možda samo zato što smo bile pomalo izgladnele posle voćnog dana...
Dočekala sam praznike koji nimalo nisu opteretili viškom hrane, a odisali izobiljem ipak. Oduvek sam tu vrstu odmerenosti želela i uspela sam da je ostvarim ove godine, tako da budem zadovoljna. Što ne pre, duga je priča - nije lako uskladiti se, pre svega sa delovima sebe koji čudom bivaju gladni kad zapravo i nisu. Postoji čak i jedna knjiga Dipaka Čopre: What Are You Hungry For?, koja priča o tome, čisto da ne bude da ja nešto izmišljam... eto... tako se konačno napravilo savršeno vreme i mesto za ovaj recept, koji odavno želim da pripremim.
Imamo društvo ovog prazničnog raspusta - sticajem bizarno ludačkih okolnosti (nemara spuštene cigarete dok se radi na izradi ilegalne pirotehnike - eh, ne izmišljam, na žalost) stan iznad Marininog odleteo u vazduh, tj u stan iznad... Ona je imala sreće da su vatrogasci došli brzo, ali ipak plafon dobro nakvašen... da ne dužim - eto ružnog povoda za divno druženje kroz odmaranje i lenčarenje - i isprobavanje recepata. Za večeru: baked red onion soup - priprema se lako, savršeno miriše, greje i taman je zimski lagana, baš kako treba.
Korak po korak iskoračah još jednu godinu. Bilo je i u ovoj baš svačega. Puno rada, dan za danom, na sreću, i dalje nekog koji baš volim, samo skoro svaki put sa nekim pogrešnim ljudima, na žalost. Otkaz sms-om obeležiće kraj jednog, naravno i početak drugog koračanja. A u svakom poglavlju isto: korak po korak, mali predah, pa korak dalje. Tako i danas, što bi li i bilo drugačije - pretpraznični dan u kom se planira svečana trpeza, ali u kom treba i ručati, dakle i skuvati ručak.
Ok, dobro, već ste po izboru na ovom blogu mogli da provalite da sam nepopravljivi mesožder. U poplavi vegetarijanstva i veganstva, koje je, na moju veliku radost, dovelo do poplave raznovrsnosti recepata sa povrćem - ipak biram da volim meso.
To sad zvuči baš ovisnički, kao kad sam pre nekih meseci izjavila kako baš volim alkohol - drugaru sa kojim sam popila pola flaše vina - dok zapravo ostatak još uvek polagano upotrebljavam u receptima...
atraktivan, osvežavajući i zdrav letnji obrok
napravite ga za 15 minuta, samo izvučete dve kese iz zamrzivača
sve što vam treba je pola kile brokolija i isto toliko miksa morskih plodova
prosto, da prostije ne može
mirisno, toplo i negujuće
ukus mog ravničarskog detinjstva, my soul food
Stifado je tradicionalno grčko jelo čiji je važan sastojak luk, zanosnog je mirisa i veoma specifičnog ukusa, jer se začinjava lorberom, cimetom, klinčićima i medom.U grčkim piljarama se obično pronalaze mrežice sa lukom na kojima piše: κρεμμύδια για στιφάδο...
