Neka se boranija dosađuje u fružideru već celu nedelju, a nama je danas, po un-dijeti, pisan krompir - plus moj san iz '89-te koji se ostvario, pa mogu da otkucam na tastaturi imena sastojaka i dobijem pregršt ideja kako da ih spojim. Kliknula. Našla. Rezultat: očas posla olizan gusani tiganj. Obožavam vreme u kom živim!
Što je teško slikati kolač sa čokoladnom glazirom! Neki put, neko sasvim obično jelo ispadne tako dobro na fotkama, a ovaj fenomenalno mek, naprosto puten kolač ispalo je da uopšte nije fotogeničan.
Ne znam da li je zbog gusanog tiganja, ili samo do sastojaka, ali kolač je stvarno divno sočan, sladak taman kako treba, čokoladast sa merom - sve baš potaman. Osim slika. Ima i to da je kuvarica-fotograf-ja, bila poneta mirisom, pa u toj nestrpljivosti nespretna... ma ne vredi dužiti... probajte, zaista je izvrstan.
Brzi ručak radnim danom u 9 i po koraka: Uzmeš gusani tiganj. Uspeš u njega malo ulja - dobro, samo malo drugačijeg, ovaj put. Prepržiš meso - uz uživanje u cvrčanju mesa na vrelom gusu. Izvadiš. Staviš u tiganj puno povrća. Izdinstaš. Vratiš meso. Pokriješ folijom. Zapečeš u rerni. Kraj.
Nabavila sam novu igračku! I nikako mi nije jasno kako do nje dođoh tek sad. Kupila sam neki dan svoj prvi gusani tiganj, tj. tiganj od livenog gvožđa, ili liveni tiganj, već kako je kome stalo da ga nazove. To bi negde u svetu bila poprilično skupa igračkica, ali eto ispada da u Srbiji i nije. U Gasiksu iz Kruševca prave, kažu oni koji se razumeju, kvalitetno gusano posuđe, a cene su sasvim ok, čak baš pristupačne. I ne morate do Kruševca, spakuju ga i sutradan je na vašim vratima.
