Svaka kuća ima recept za ovu salatu koju zovemo ruskom, a da niko ne zna zbog čega. I svakom je njegova baš onakva kakva treba da bude. Ja je ne pravim - postoje i neki razlozi za to, ali najvažniji je taj što mi je pravi moja mama. Začini je onim maminskim začinom i nema šanse da je napraviš takvom, pa ni ne pokušavam. Samo uživam.
Kaže mi koleginica juče, na nastavničkoj proslavi kraja godine: nema Nove godine bez ruske salate. Istina kod mene je samo malo drugačija - istinski nema novogodišnjih praznika bez ove salate. Godinama sam je pravila sa kumovima dok su nam se deca motala oko nogu. To je prošlo - danas sam je napravila u miru svoje kuhinje, uz more uspomena - tako mu to dođe u nekim godinama.
Kedžeri (kedgeree) je jelo koje se na Zapadu tradicionalno pravi od dimljenog bakalara, riže i tvrdo kuvanih jaja. U indijskoj kuhinji su malo liberalniji, pa ovako nazivaju razna jela od povrća i riže. Ovo je jelo sa rižom, koja je rastresitija nego u rižotu, liči zapravo na salate sa pirinčem koje se pripremaju kod nas za slave i druge svečanosti. Kuvana jaja i pirinač su neizostavni deo kedžerija, ostali sastojci se menjaju po želji.
Danas sam se odlučila za kombinaciju oslića, boranije i pečuraka...
mislila sam da je samo moja mama, iz neke ljubavi prema francuskom jeziku, koji me je uzaludno terala da naučim, ovo jelo ovako zvala
neki dan su me deca molila da ga napravim, u prisustvu prijateljice, koja je, na moje veliko zaprepašćenje, znala o čemu se radi
verovatno svi znaju, ali pa šta, napisaću ipak ovaj post sa setom za nekim starim vremenima u kojima smo bili bezbrižniji, samim tim što smo bili deca, u nekoj zemlji koja postoji samo još u našim mislima, i na unutrašnjim koricama rokovnika koji mi je tata doneo iz banke u kojoj je radio, a u koji već dvadesetak godina skupljam recepte
