Jesam li vam već pričala da je moja treća sreća, evo već godinu dana, veganka? Sa samo šesnaest godina, donela je tu odluku i sama je sprovodila, čak mi prvih mesec dana nije ni rekla šta smera. Sama kuva, moje je samo da nabavim namirnice i da uživam u onome što je spremila. I ponekad da napravim nešto što će joj se svideti, kao recimo ovaj kolač. Kaže da je lepši čak i od kuglofčića sa mača čajem koje sam pravila pre neki dan, a kojima se tako slatko sladila.
Recept za ovaj kolač sam pronašla u knjizi Flaying Apron's Gluten-Free & Vegan Baking Book, koja mi se sve više sviđa. Nije baš predviđen da se pravi kao kuglof, zapravo je recept za mafine, samo sam ja svoje plehove za mafine dala mami - nisam ih svakako ni koristila. Bili su potpuno zapostavljeni pored silnih kalupa za kuglofe.
Tako sam i ovaj kolač stavila u najelastičniji kalup za kuglof koji imam i u male kalupčiće. Mali su kuglofčići planuli odmah. Svi. I oni koji su ispali lepo i oni koji su se malo smrvili. Ovaj uslikani je stajao mrvicu duže, pa je netom nestao. Dakle, ovaj je kolač istisnki dobar!
On je zapravo idealan da se pravi u papairnim kalupčićima za mafine. Nije loše ispao ni u kalupima za mini kuglof, mada ga je malo teže bilo vaditi. Doduše, da smo bile strpljive da sačekamo da se sasvim ohladi, možda bi... A iskreno, da li iko ikada sačeka da se kolač potpuno ohladi? Ovako veliki kuglof je malo više vlažan od onoga što mi volimo. Očekujem da će, kad prenoći i ukusi se prožmu, a vlaga se još ravnomernije rasporedi po sastojcima, biti još bolji.
Možda bih neki sledeći put smanjila malo količinu kokosa koji se u njega stavlja i dodala malo brašna od leblebije da bude malo jače povezan.
Originalno se u kolač stavlja ovseno brašno, a ja sam stavlila pahuljice i to one krupnije. Ukus je odličan, mada je struktura sigurno drugačija.
Čini mi se da bi ovaj kolač bio odličan i da se umesto šargarepe stavi rendana jabuka ili možda i dunja. Ili kombinacija jabuke i šargarepe. Suvo grožđe je izvor slasti u ovom kolaču koji nije mnogo sladak. Ipak, ne mogu da ne razmišljam kako bi se suve kajsije ili čak suve šljive u njega uklopile. Možda i brusnice...
U originalnom receptu nema veganskog jajeta. Ja sam ipak stavila ekvivalent dva jajeta, tako što sam potopila dve kašike lanenog semena u vreloj vodi oko pola sata. Možda nije potrebno kad se stavi u njega brašno, ovako je bilo dobro došlo. Dodavanje veganskog jajeta ne može da smeta i veoma je hranljivo. Sve više volim ovo vegansko kuvanje - toliko hranljivih sastojaka skrivalica bude u jelu. A i osećam se sve boje, što mi je sad baš važno.
- 2 šolje ovsenih pahuljica ili ovsenog brašna
- 1¼ šolje brašna od leblebije
- 1½ kašikica sode bikarbone
- ¾ kašikice soli
- 1½ kašikice cimeta
- 1 šolja kokosovog ulja
- 3 do 4 šolje kisele vode
- 1 kašikica ekstrakta vanile
- 2 šolje javorovog sirupa
- 1¼ šolje rendane šargarepe
- 2½ šolje rendanog kokosa
- 2 šolje seckanih pečenih lešnika
- 1 šolja suvog grožđa
- 2 kašike mlevenih lanenih semenki prelivenih vrelom vodom i ostavljenih pola sata
Rernu podgrejati na 175°C.
Pomešati ovsene pahuljice, brašno od leblebije, sodu bikarbonu, so i cimet.
Vodu, ektrakt vanile, lanene semenke, kokosovo ulje i javorov sirup pomešati dobro mikserom. Postepeno ulivati mešavinu brašna i ovsenih pahiljica u ovo, dok se sve ne sjedini lepo.
U treću posudu staviti iseckane lešnike, kokos, suvo grožđe i rendanu šargarepu, promešati i nežno sjediniti sa izmiksanim testom.
Smesu uliti u podmazan i pobrašnjavljen kalup za kuglof, ili u više manjih kalupa za mafine.
Peći oko pola sata.
A evo još jednom linkova ostalih recepata sa leblebijama:
A evo još jednom linkova ostalih recepata sa leblebijama:
- besno dobar omlet, idealan za posle besane noći
- divni posni kuglofčići sa mača čajem
- farinata sa prazilukom - carica italijanskih pogača
- naša omiljena čorba od leblebije i praziluka
- odlično varivo od kelja i labelbija
- falafel projice
- izvrstan humus sa karamelizovanim lukom i karfiolom
- odlični mafini sa povrćem
No comments:
Post a Comment