farinata sa prazilukom



Ovih dana se igram sa brašnom od leblebije. Stigao mi paket iz mojih krajeva, pun đakonija od leblebije, pa uživam. I u jelu i u sećanjima na zavičaj i u ovom pominjanju moje ravnice. Uvežbavam od prispeća paketa da napravim ovu italijanku seljačku pogaču, a nešto se ne razumemo. Čudo jedno, jedno od najprostijih jela koje sam pravila, a nikako da budem zadovoljna receptom. Ova je varijanta najbolja do sada. A kako je rešeno da Nova 2019 za mene bude vegansko bezglutenska - biće prilike za usavršavanje.








  • 225 g brašna od leblebije
  • 1 kašikica soli
  • 3 šolje vode (720 ml)
  • 1/4 šolje maslinovog ulja (60 ml)a može i malo više
  • sveže mleveni biber
  • listići ruzmarina 
  • semenke suncokreta za posipanje
  • 1 praziluk




Pomešati brašno od leblebije i so. Dodavati vodu postupno i mešati dok smesa ne postane glatka. Ostaviti pokriveno bar 4 sata. Zapravo, ovo brašno koje imam traži da bude potopljeno u vodi preko noći. Trebalo mi je nekoliko dana i jedno popodne lenjosti, kad sam prosto na njega zaboravila, da ovo prepoznam.





Rernu zagrejati na 220°F i postaviti rešetku na gornju trećinu rerne.

Maslinovo ulje uliti u liveni tiganj i malo okretati tiganj dok se dno ne prekrije uljem. Na njemu temeljno ispržiti praziluk isečen na kolutiće.






Penu koja se formirala iznad brašna ukloniti kašikom. To piše u svim uputstvima za farinatu. Ovo brašno koje imam ne pravi puno pene, pa nisam imala priliku ni da je uklanjam. Još jednom promešati smesu, pa je uliti u tiganj pun praziluka. Pobiberiti i posuti listićima ruzmarina i još malo odgore poprskati uljem. Pospite odgore semenkama suncokreta, mada Italijani to ne rade, ili makar ne uvek.




Staviti u rernu i peći dok ne bude pečena, tj ne drhtilji više i već je porumenela. Trebaće desetak petnaest minuta - naravno zavisi od rerne.

Jede se dok je još uvek topla. Ja sma je jela sa avokado humusom.








Nema komentara:

Objavi komentar

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...