Ono onomad kad sam kupila puno koprive, napravila sam od nje i fenomenalnu čorbu sa karfiolom i odličnu proju i ovu pitu. Pitu smo pojeli u slast, vrlo brzo. Dete je čak ponelo u školu, ne bi li pokazala nevernim tomama da, kao vegan, jede ukusnu hranu. I za živo čudo istih... nevernih, svidela im se ova pita. Dok im nije rekla da je u piti tofu, kad su počeli da se predomišljaju. A morala je to da im kaže, jer nisu dotle ni primetili, toliko liči na pitu sa sirom...
Kaže mi onomad Dragana kako u Ogulincu imaju koprive u bašti koliko voliš. Kažem joj na to da joj zavidim. Na koprivi. Došlo i takvo vreme, šta ću... Elem, nešto mi zglobovi već neko vreme poručuju, a ja ne kapiram baš. Neću da čujem. Ali sam načula da je kopriva za to dobra. Pa sam se navukla na kombinaciju zelenog čaja sa sušenom koprivom i kafa, koju sam obožavala, je prosto ispala iz mog jelovnika. Tako sam malo otvorila oči i zapazila da sveže koprive, gle čuda, ima i kod nas. Znate li da na našim pijacama ima onih koji prodaju koprivu? Pretpostavljam da vam nisam otkrila ništa novo. Elem, pazarih koprive, pa evo prvog jela sa njom.
