uspela sam i danas

nešto...

da skuvam, da poradim, da se zahvalim, da se obradujem, da tugujem, da se upitam...

pre svega da preživim, to vežbam već neko vreme i sve sam bolja
bez tmurnih misli...i tu sve uspešnija
snagu daju iskustva koja su za mnom, idaja da jesu, ali stvarno... i moja i za mnom





iskustva samoće, realne i one unutrašnje, duboka
iskustvo da život ipak teče, da ga nešto vodi
da ja ne mogu da ga ukinem baš lako
i da više i neću

danas sam uspela da ne radim baš ništa korisno, ali da ipak uradim

lap top na mom krilu, nečiji, došao na vrata
doneo ga Neko, Neko drag, Neko lep, Neko ko nije hteo da uđe

jutro je počelo tako nekako baš bzvz

pukao lap top
divno jedno stvorenje pokušalo da ga popravi, dok sam sedela sa drugaricom, pila kafu od žitarica, jela njenu 'lazanju' sa palačinkama (može i tako, sasvim je dobra) i posmatrala se... ponovo i ponovo, kako sada

poneka misao o tome da smo nekada nekako imali puno skladište lap topova

više kao misao o mislima koju bi neko mogao imati o meni
promicala ponekad, jasno nevažna

starimo svi

ostario mi i drugar iz krila svih ovih godina
družili smo se baš puno
napisala na njemu svašta,
najviše ovakvih pisama, pisanih Nekome
vreme je polako da preda sećanja
i da se ostavi negde

žao mi je, stvarno jeste
(oduvek su mi zamerali da se vezujem za stvari... pa eto. to sam ja)

u nekom momentu, htela da se predam, da otkažem sve, da provedem ostatak dana u krevetu.
nisam.
i tako mi je drago, i toliko je divno što nisam

popodne sa starim prijateljem na terasi
priča o onome što volimo
on avione, ja cvetne esencije
koja kombinacija
i kako lepo provedeno veče

deca koja su uživala u ručku - večeri... eh da, ručak
zaslužio je slikanje, ipak
toliko dugo sam želela da ih napravim


obične girice
uopšte nije teško

očistiš ih ( može da potraje... najbolje je da tempiraš to da radiš dok slušaš izveštaj iz škole... ono znate, koja drugarica kome, koja nastavnića je šta kome rekla...koji dećak...)
ima još jedna varijanta... nedostaje baš.
danas nije bilo to, društvo mi pravile samo moje misli

dakle... girice...
prosušiš, poređaš u pleh pospeš uljem, ne puno... pa u rernu
nešto oko pola sata
izvadiš, premažeš maslinovim uljem, neko voli limun, posula sam mirisnom mešavinom začina (piše italijanska)
Uspela sam! Kao na keju, samo manje masne i kod kuće. Super, umem sad i ovo.

Uspela sam i dan da izvučem, čak baš lepo, nije ličilo da ću.
Uspevam sve bolje...




Naišla na post o ljubavi. Selma divno piše.

pozajmila sam sliku:


dobro jutro
prvi maj
sećanja na neki prvomajski uranak nekad davno davno
na 'trećoj rampi' (Bečejci umeju sa imenima...)
Čika Hamid, njegovi sinovi i moj tata igraju fudbal
ja sa ženama na nekom ćebetu, slušam, gledam i pitam se ko sam




upitana i dalje
idemo dalje...




Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...