Napravih reformu konačno. Proučila sam sijaset recepata, pa sam odlučila da napravim po receptu Filipove bake. Jednostavan je i uspeva. Ako ga se držite a ne filozofirate i improvizujete, kao što sam ja uradila.
Dakle, ovo će pomalo biti i post o tome gde ne treba da se zabunite, praveći ovu tortu.
Jeste li za resku limunastu puterastu tortu po starinskom prečanskom receptu? Izuzetna torta, koja je tako dugo čekala da je napravim. A mama mi godinama već priča o njoj. Ona se sladila njom svake godine za sestra Bojinu slavu i svaki, ali, svaki put kad bismo birali koju ćemo toru praviti, pričali bismo o njoj. I svaki put bismo je preskočili, jer...limun... možda se nekome neće svideti.
Pojma nisam imala šta sam propuštala.
Merkam ovu tortu još otkad su je Maja i Mimi pravile i čekam neku priliku da obradujem nekoga ko voli kolače sa kafom. Ovi dana smo slavili prvi rođendan moje prve unuke Angeline i došla mi je, posle puno vremena i moja srednja milica - pa je prilika bila odlična. Lina je još mala da bi jela tortu, ali smo se mi sladile i u njeno ime. Ivoni se posebno svidela, pa evo recepta, da je napravi nekad i sama, tamo daleko gde je malopre ponovo sletela, da živi nekim svojim, nadam se srećnijim životom od onog koji je ovde mogla imati.
