Uspela sam! I baš sam ponosna na sebe!
Napravila sam posnu verziju Ksenijinog omiljenog jela iz detinjstva. Veganizovala sam ga veoma uspešno, tako da je ukus veoma, veoma sličan.
A sve se zgotovi izuzetno lako i brzo.
Musaka od zelja nije jelo koje je pravila moja baka. Ni mama dok sam ja bila mala.
Moja je mama počela da ga pravi, tek kad joj je treća unuka dolazila iz vrtića ushićena ovom delicijom. Potom je usledila sila pokušaja da se ovo napravi i dobije odobrenje malog kritičara. Bio je to projekat, koji je uključivao i anketiranje drugara i traženje recepta od vaspitačica. Da bi se shvatilo da se radi o jelu koje ni nema bog zna koliko komplikovan recept.
Rezultat tog istraživanja sam prikazala na samom početku blogovanja, pre četiri godine i još uvek je to jedan od najčitanijih postova na mom blogu. Evo linka ka mesnoj verziji ove musake.
U međuvremenu, mi smo postali vegani, neko skroz na skroz, neko oko 95 posto. Ok, ne zove se to vegan, ali nema veze.
Ukoliko osećate da vam je potrebno više podataka o tome da li je veganska ishrana zdrava (jer ovo jeste najčešća bojazan koja nas okružuje), evo linka ka dobrom predavanju o toj temi.
Potrebni sastojci:
- jedan veći praziluk
- puna šolja sojinih ljuspica
- 3 kašike lanenog semena, dobro samlevenog
- 3 veze zelja
- šolja pirinča
- ulje, so i biber po ukusu
Praziluk iseckati na sitno i dinstati ga na malo ulja. Dodati malo vode da ne bi zagorelo.
Sojine ljuspice preliti vrelom vodom, sačekati malo da nabubre i staviti ih u praziluk, pa dinstati dalje.
Ako nemate mlevene semenke lana, obavezno ih sameljite. Ja to, veoma uspešno, radim u jednom prastarom blenderu za bebi kašice.
Prelijte mleveni lan vrelom vodom, sačekajte malo da nabubri, pa ga ubacite u dinstani praziluk sa sojinim ljuspicama.
Pirinač skuvajte posebno. Jednu šolju pirinča jako kratko prepržiti na ulju, pa usuti dve šolje vode i skuvati dobro.
Pomešati pirinač sa izmešanim prazilukom, sojinim ljuspicama i lanom. Pobiberiti i posoliti po ukusu.
Obično se ova musaka ređa tako što prvo kratko prokuvamo zelje.
Nešto mi nije dalo mira, pa sam ovo prokuvavanje preskočila. Sve nešto mislim, zeleniš će zadržati više hranljivih stvari, ako ih ne bacim u prokuvanu vodu. Ko bi ga znao da li sam u pravu - čudo koliko postoji interpretacija šta jeste zdravo ili nije.
Elem, nisam prokuvala zelje. Isekla sam listove na tri dela i sprosto ga samo ređala u tepsiju, pa premazivala još veoma vrućim filom.
Poslednji sloj sam poređala i posula vrelom vodom. Oko šolja vrele vode je još bila upijena tokom pečenja.
Pre ubacivanja u rernu, isekla sam musaku na parčiće, i znate šta? Tako se i seče kad se prohladi! Čudo bez jaja - koliko god sam se već dobrano izveštola da pravim vegansku hranu, o čemu svedoči posebna stranica na ovom blogu: posna - veganska kuhinja, opet se iznova i iznova oduševim kad napravim jelo bez jaja, a ima oblik. Toliko o navici.
Pre ubacivanja u rernu, isekla sam musaku na parčiće, i znate šta? Tako se i seče kad se prohladi! Čudo bez jaja - koliko god sam se već dobrano izveštola da pravim vegansku hranu, o čemu svedoči posebna stranica na ovom blogu: posna - veganska kuhinja, opet se iznova i iznova oduševim kad napravim jelo bez jaja, a ima oblik. Toliko o navici.
Pekla sam na laganoj vatru, na 170° C, skoro sat vremena.
Prvo sam musaku prekrila folijom, pa sam je otkrila. Kad sam sklonila foliju, posula sam još malo vrele vode preko gornjeg lisnatog sloja.
Rezultat me, iskreno, oduševio.
Musaka se ne raspada! - to je prvo čega sam se bojala. Sasvim je iste konzistencije kao i ona sa mesom, prelivena jajima. Mlevene semenke lana su čudo. Vezuju savršeno i ne dodaju nikakav ukus.
A ne znam da li znate da su nezamenljivi izvor α-linoleinske kiseline, od koje naš organizam sintetiše Ω3 masne kiseline, koje se, između ostalog, ugrađuju u membrane naših nervnih ćelija, pa nam pomažu da budemo dobro rasoloženi. Priznali ili ne, svaka pomoć da ostanemo dobro nam je dobro došla u ova vremena, zar ne? A staviti malo mlevenog lana u jelo, i nije neki kunst, a nije ni skupo, pa eto...
A ne znam da li znate da su nezamenljivi izvor α-linoleinske kiseline, od koje naš organizam sintetiše Ω3 masne kiseline, koje se, između ostalog, ugrađuju u membrane naših nervnih ćelija, pa nam pomažu da budemo dobro rasoloženi. Priznali ili ne, svaka pomoć da ostanemo dobro nam je dobro došla u ova vremena, zar ne? A staviti malo mlevenog lana u jelo, i nije neki kunst, a nije ni skupo, pa eto...
Mi smo se odavno navikli na ukus sojinih ljuspica. To odavno, znači negde sredinom osamdesetih, kada se soja počela proizvoditi u mom rodnom mestu, pa ju je mama koristila obilato u svim jelima s mlevenim mesom. Ta nam je navika ostala svih ovih godina, tako da smo neretko soju stavljali i u mesnu musaku sa zeljem.
Da li će se i vama ukus svideti, ostaje da isprobate. Prijatno vam bilo.
Hvala :)
ReplyDelete