Mislim da svi imate ovakve momente - ono kad uveče zaspite iscrpljeni, a onda se u sred noći probudite i shvatite šta vas je i koliko jako juče uzdrmalo. 'Tražiš previše' - lajtmotiv mog života, ponovo me zaskočio juče. Nije da sam ga zvala, zapravo nikada i nisam, ali nekako, tako sa mnom biva, ispadnem nezasita kad tražim samo obično... meni samo obično - nešto malo obične ljudske vernosti, znaka da zaista vredimo jedni drugima... No dobro... veliki smo... kako ćemo ovome doskočiti?
Pa, bili veliki ili mali, svejedno je: soul food je uvek tu, ako se zagrljaj izmakne. Da probamo samo malo da ga izvrnemo na zdrav(ij)u stranu (tek da nas i pogled na garderober ne bi povređivao dodatno): mafini od onoga što obično imamo kod kuće: ovsene pahuljice, banana i malo čokolade.
Recept juče dolutao sa izvrsnog foodbloga Prekratak dan, kao da je znao - taman je čučnuo za ovu priliku. Budna skroz, kuća još uvek zagrejana od juče, deca spavaju, mačka mazna, napolju je počela prava zima, dan predamnom pun, nadam se i lep. Sedam časova u srednjoj školi ume da da veliku snagu i puno osmeha, posle to neko divno druženje kroz edukaciju, pa susret sa prijateljicom iz Kruševca posle dugo vremena... moglo bi sve biti baš divno. Još kad u prolazu u nekom izlogu ugledam svoj novi imidž Pipi Duge Čarape - ničim izazvan, sem greškom proizvođača boje i vrsnim Ružičinim iskustvom da preokrene situaciju u salve komplimenata za izgled. Hej, pa sve je zapravo O.K. Život je čudo, hajde da vidimo kako će se jučerašnja povreda, poniženje zapravo, preokrenuti. A sigurna sam da hoće. Miris koji se širi iz rerne to prosto obećava.
Dakle, recept:
- 3 šolje (koristila sam onaj praktični set američkih šoljica-merica, koje se sad i kod nas mogu kupiti) ovsenih pahuljica (onih mekših)
- 1/2 kašikice cimeta
- 1/2 kašiki naribanog muškatnog oraščića
- 1 kašikica praška za pecivo, dupke puna
- prstohvat soli
- 2 jajeta
- 1/4 šolje meda
- 2 zrele banane
- 2 kašikice ekstrakta vanilije
- 1/4 šolje ulja, stavila sma palmino, jer ono koje je po originalnom receptu - kokosovo, nisam imala
- 1 šolja mleka
- po kockica čokolade u svaki mafin
Pomešati posebno suve sastojke (pahuljice, cimet, muškatni oraščić, prašak za pecivo i so). U drugoj posudi izmutiti jaja, dodati med, 2 izgnječene banane, ekstrakt vanile, ulje i mleko. Sjediniti suve i mokre sastojke. U kalupe za mufine staviti kupovne papirne korpice (ili, ako ih nemate, samo podmazati kalupe). Zapravo su meni ovaj put bolje ispali oni koje sam stavila u silikonske kalupe, i bez podmazivanja, od onih koje sam izlivala u korpice, koji su se za korpice zalepili. Sipati smesu u kalupe, ali ne do vrha kalupa. Ubaciti po kockicu čokolade, pa preliti preko kockice još malo smese. Peći oko pola sata na 180C.
E, pa sad, uz rizik da zvuči mazohistički i da niko ne razume, ipak moram reći da mi je prošlo kroz glavu koliko je dobro što se sve juče desilo onako kako jeste. Ukus ovih kolačića bi verovatno promakao, a bila bi oooogromna šteta. Po vrhu krckavi, unutra meki i bananasti, a kad naiđete na istopljenu čokoladu, e pa... ne može se zamisliti koliko je dobro. Idemo dalje...
Ovaj post šaljem Mariji koja piše divan blog Mirisna teka, i koja je kao domaćica kuvarigrice Ajme koliko nas je..., ovog meseca izabrala muškatni orah za temu igre.
Super priča, zabavna, meni su uljepšala jutro, a muffini, da ne govorim, ukrast ću ti jedan presjek da ga kod sebe objavim, pod tvojim imenom naravno! :)
ReplyDelete