rogač & prezrele banane brauni

Kolač od integralnog ražanog brašna, suptilno gorkasto slatkast, zamišljen kao brauni, napravljen u modlama za mafine, sadrži rogač, nekoliko banana, mrvicu čokolade i oraha; nema u sebi šećera, a sladi zbog banana i meda. 

Još jedno jutro posle glupo protraćene noći u premišljanju zašto relativno nevažan događaj doživljavam kao izdaju (o teške li reči), već dobrano poljuljanog prijateljstva sa nekada baš bliskim prijateljem. Osim zaključka da on ne ume drugačije, a ni ja izgleda ne umem, a ne umem ni da ne očekujem da se promeni, nisam mnogo pametnija od jutros. Opet, odvajkada je jasno da isto ponašanje vodi istim ishodima, dakle, ja, samo ja sam izvor - uzrok i rešenje, ključ je prosto samo da ja promenim svoj stav. Eh... kako lako tako precizno matematički jasno odmeriti... samo kad se pridodaju osećanja, pa se treba ponašati, živeti...

Da li ovo što pričam ikome ima smisla? Istresem tako ovde, za to su blogovi i zamišljni zar ne? Dakle, opišem u kom sam stanju ušla u kuhinju i šta sam skuvala, pa mi bude lakše, ko bi ga znao zašto. 

Eh, da... konačno sam i poželela kolače, što mi se do sinoć činilo nemogućim, posle svih koje sam spremala (i jela) od Ksenijinog rođendana polovinom decembra. Jer, bila sam baš baš velika vrednica, jele su se: dobrilina torta, puckavci, kardamom baklava, smokvasti mafini, torta sa španskog dvora, liminaste patine zvezdice, čiz sa mangom, mamukina česnica, kikiriki puter kocke, bundevasti mafini i red velvet torta. 

A dok ovo pišem u snežno nedeljno jutro, slušajući  Iron & Wine (i čangrljanje peleta koji divno greje kuću) i očekujem trupkanje niz stepenice uz pitanje: Šta to miriše? (jer se zaista zanosni miris širi iz rerne) - pitam se imam li možda ipak ovaj put snage za tu promenu? Imala, nemala, život svakako ide dalje. Nemamo kud. Idemo dalje.

A to dalje, trenutno znači da uživam u vrelom kolačiću netom izvađenom iz rerne gledajući kako napolju idilično pada sneg. Ne mislim puno o tome koliko ne volim zimu i kako za sat dva moram da izađem da bih stigla na svoju omiljenu (štreberastu) zabavu. 

Kolač je ispao dobro, zapravo je izvrstan, pomalo čak neobičan - robusan od ražanog brašna, rogač mu daje divnu oporu notu, koju banane, čokolada i med taman ublažavaju koliko treba. Orasi se mogu i preskočiti, mada mi sada prijaju.

Ovaj recept šaljem domaćici ovomesečne kuvarigrice Ajme koliko nas je... Nikolini koja piše izvrstan food blog U slast. Ona me je svojim izborom teme inspirisala da krenem u potragu za receptima sa rogačem, pa tako nađoh i ovaj, po kome sam ove brauni - mafine pravila.

Potrebni sastojci:

• šolja integralnog ražanog brašna
• šolja mlevenog rogača
• kašikica cimeta
• kašikica praška za pecivo
• 1/4 kašikice morske soli
• šolja pirea od prezrelih banana
• pola šolje meda
• 1/4 šolje maslinovog ulja
• 2 kašikice ekstrakta vanile
• 2 jajeta
• 1/4 šolje narendane čokolade
• pola šolje seckanih oraha

Rernu zagrejati na 180°C.

U povećoj posudi pomešati brašno, rogač, cimet, prašak za pecivo i so.

U drugoj posudi smutiti banane, med, maslinovo ulje, ekstrakt vanile i jaja.

Vlažne sastojke iz druge posude dobro umešati u suve sastojke. dodati seckanu čokoladu (imala sam malo neke bele čokolade pa sam to stavila) i seckane orahe.

Razliti u uljem namazane kalupe. Činilo mi se da bi premazivanje kalupa maslinovim uljem dalo prejaku notu ovom kolaču, pa sam kalupe premazivala palminim uljem koje je neutralnog ukusa.

Peći oko pola sata. Konsultovati čačkalicu. Ostaviti ih da se prohlade u kalupima, pa ih vaditi i posuti prah šećerom.