posna proja sa čia semenkama

Ovo je recept za proju koju je pre neki dan objavila Nale sa bloga Coolinarija, a ja ga sada, samo u nešto pegavijoj verziji, ponavljam zato što je izvrstan. Ali istinski iznenađujuće izvrstan! Pravila sam danas i ovu i našu omiljenu - maminu proju, i još uvek ne možemo da verujemo koliko nam se ova svidela. Originalnom receptu sam dodala malo čia semenki - našle su mi se pri ruci i lepo su opegavile proju i dodale joj svojevrsnu krckavost - a sasvim može i bez njih.

Sastojci:

• 100 g belog projinog brašna
• 50 g palente
• 150 g belog brašna
• 120 ml maslinovog ulja
• 300 ml tople vode
• 1 prašak za pecivo
• pola kašikice soli
• kašika čia semenki

Priprema:

Čiu potopiti sa dve kašike vrele vode.

Pomešati brašna sa solju i praškom za pecivo.

Dodati ulje i vodu, dobro izmešati - recimo viljuškom. Dodati čia semenke, promešati još malo pa izliti u kalupe ili tiganj. 

Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C dvadesetak minuta, pa konsultovati čačkalicu.

Proja je pomalo hrskava po površini a divno meka iznutra - nas je potpuno iznenadila i ukusom i strukturom, ali i mirisom -  i u slast smo je smazale punih usta pohvale. Pravićemo je sigurno ponovo.

Malo drugačija verzija:

Umesto običnog belog brašna upotrebila sam brašno od polbe.

I dodala sam pola šolje kuvane polbe u smesu.

Polba je žitarica čiji je ukus nešto između pšenice i ječma. Manje je slatka od pšenice i manje brašnjava. Hrskava je kao ječam, ali je slasnija od njega. Suvo zrno se skoro ne može razlikovati od zrna spelte, ali je ukus daleko puniji. Spelta je dosta suvlja i manje sladi.

Pri tome, polba ima manje glutena, a više proteina i vlakana nego spelta.

Slovi za žitaricu koja sadarži sve sastojke potrebne za normalan život čoveka. Valjda je zato vekovima bila glavna hrana širom Evrope. Sadrži veliku količinu proteina (preko 20% ), kao i 18 esencijalnih aminokiselina. U poređenju sa običnim sortama pšenice, polba sadrži nekoliko puta više magnezijuma, gvožđa, i cinka.

Pazite sad ovo: Kažu da je posebno korisna onima koji imaju prekomernu težinu: sadrži puno vitamina B6, koji doprinosi normalnoj asimilaciji masti i uklanjanju viška holesterola iz tela.

To ćemo videti. Ono što mogu da kažem je da je neverovatno zasitna. Mesecima već patim od sindroma: poješću i farbu sa vrata frižidera. Otkako jedem polbu, ta je vučja glad nestala. Netragom, nadam se.

Polba u Rusiji, odakle je stigla u moju ćasu, zovu kavijarom među žitaricama. Mogu se, tako, hvaliti da se častim kavijarom za večeru.

Polba, kao svaka poludivlja žitarica, uspeva na bilo kom zemljištu.

Koristili su je još u neolitu, u Vavilonu i Drevnom Egiptu. Kažu da su je opevali i Homer i Herodot. Tradicionalno se jede kao kaša. Iskreno, to mi nije jasno. Što bi neko raskuvavao ovako savršeno zrno, koje čarobno hrska pod zubima.

Kažu da ju je lako gajiti, jer je otporna na štetočine i bolesti. Problem je što daje malo prinosa. Zato je zamenjena produktivnijim sortama pšenice, koje daju veće količine roda po hektaru. Stoga je ne poznajemo, a živa šteta, kad vam kažem.

Polbu uvozi @slavujgrecka http://www.slavuj.rs i može se pronaći u prodavnicama zdrave hrane.