bela čorbica

Ovu čorbu pravim po sećanju na čorbu koju mi je pravila baka, a koju sam baš volela. Istini za volju, ne mogu da se setim nijednog njenog jela koje nisam volela, a zašto mi se baš ova čorbica posebno vrti po glavi u poslednje vreme, stvarno ne znam. Nismo je jeli godinama, a pravi se lako, od graška i krompira, sa malo mleka, tek da je pobeli i doda mlečnu aromu, zbog koje čorbu i pamtim.

Sve ne mogu da poverujem da je sezona grejanja završena. A danas smo već i otvorile sezonu ručkova na terasi. Najednom - evo ga leto, kao i svih prethodnih godina, preko noći, čini se. Mantili i plitke kožne cipele i ove godine samo nastavljaju da (po)stoje u ormanima za uspomenu na neka vremena u kojima su postojali i proleće i jesen. I ove godine u dva dana preskočismo iz čizama u baletanke.

Ovo je idealna čorbica za ovakav dan, koji iznuruje vrelinom posle nekoliko resko hladnjikavih prethodnika. Lagana je, lako svarljiva, a zasitna.A ako vam još neko donese grašak koji se pravi u Bečeju (ako ste u prolazu, svratite do Florine prodavnice, nećete zažaliti) (nama ga donosi moja mama - ništa bez mame) - uživanju nikad kraja.

Potrebni sastojci:

• 3 krompira
• 250 g graška
• kašikica mirođije
• 0,5 dl sojinog mleka
• kašika gustina
• so, malo bibera

Krompir se isecka na male kockice, pa se skuva sa graškom u oko 2 l vode. Pri kraju kuvanja, umeša se gustin rastvoren u malo hladne vode, začini i mleko. Pusti se da baci još jedan ključ i servira.