torta od špageta sa piletinom, šampinjonima i graškom



Naišao je period od nekoliko nedelja u kom sam kuvala samo zato što se nešto mora jesti. Vreme koje izdvajam za lunjanje po novim receptima sam uglavnom provodila pregledajući kontrolne zadatke... kružno kretanje, termodinamika, električna struja... Volim ja i to, volim zaista, samo... ovo i miriše i ima lepše slike, i... u svakom slučaju - evo me, do sledećeg naleta obaveza, neke nove delicije će, nadam se, iskakati iz rerne.

Ovo danas i nije nešto posebno novo - špagete, samo spakovane u vidu torte -jer me u poslednje vreme često sa neta saleću takve tortice, uglavnom pune sira, a bez povrća. A kako smo iz ishrane gluten već u velikoj meri proterale, a i tvrde sireve, ova torta je sa mnogo manje sira i špageta - zapravo taman sa toliko da zadrži oblik torte, jer sam to naumila, a da bude po našem ukusu.








Potrebni sastojci:


  • 200 g graška
  • 200 g šampinjona
  • 3 čena belog luka
  • polovina belog mesa od jednog pileta
  • 200 g tankih špageta, ja sam koristila špagetine No3
  • 2 jajeta
  • 100 g belog sira
  • 50 g parmezana
  • 100 ml pavlake za kuvanje
  • kašika gustina
  • so, biber, peršunov list
  • nekoliko kašika ulja



Pečurke se izdinstaju na malo ulja, pa se u to doda grašak. Ne mora se dugo kuvati, tek koliko se grašak prodinsta u soku od pečuraka.

Na kašici ulja se kratko proprži sitno seckan beli luk, tek da pusti aromu. Na to se doda piletina, i , sve vreme mešajući, kratko prži tek da pobeli sa svih strana. U toku prženja se začini solju, biberom i peršunovim listom.

Ulupaju se jaja sa sirom, parmezanom i pavlakom za kuvanje. Tome se doda kašika gustina rastvorena u sasvim malo hladne vode.

Špagete se skuvaju, taman da budu skuvane, pa se sve dobro pomeša u jednoj zdeli.

Izlije se, zatim u kalup za tortu i peče oko pola sata u već zagrejanoj rerni na 180° C.


Kad je pečeno, trebalo bi sačekati malo, pa izvaditi na tanjir (ono sa dva tanjira u dva okreta...). Ja, em nisam ni imala vremena za čekanje, em nisam baš obdarena strpljenjem, posebno kad nešto divno miriše, a oko mene upitkivanja o poreklu takvih mirisa... tako da sam skoro ugrozila projekat koji je pokazao želju da se raspadne. 

U principu se ovakve torte prave gušće, sa puno više špageta i vezivnog materijala. Ja namerno nisam. A onda sam shvatila da je ovde strpljenje važan začin, jer sa hlađenjem ovaj tortuljak postaje kompaktniji i lakše se reže. Samo, ko bi dočekao...











No comments:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...