mafini od banana sa medom, ili kako to izgleda kad te Mari katapultira iz kreveta

U našem frižideru uvek može da se pronađe neka poduže zaboravljena banana, ili češće - više njih. Zapravo, nećete verovati, uvek ih bude baš četiri. Kako? Ne bih znala da objasnim. Uglavnom i ne znam šta ću više sa njima. Napravim duplu dozu banana bread-a, recimo. Izvrstan je, ali i najbolje stvari dosade. A ovo je kolač u koji idu sve 4 prezrele banane! I nikako da kažem najvažnije: kolač je BEZ ŠEĆERA! Banane i malo meda i to je to. Miriše zanosno, a pregršt, ne previše umuljanih, banana daje veoma zanimljiv pomak u ukusu.

Nije mi ovo dan za hvaliti se njim. Grip. Ovoliko grozan je bio samo onaj za doček Novog milenijuma. Dakle - kašljem k'o magarac i osećam se k'o kuvana... shvatili ste. Samo što se od jutros ne dam. Jer dva dana sam samo ležala, drhtala i jaukala. Povećala sam dramatično lokalnu potrošnju brufena. Sad se pokrećem, kašljem i nešto raduckam. Pregledam zaostale domaće zadatke, recimo. Plaćam račune, 20ti je!!! kad pre?!? Otkazujem kontrolne koje ne mogu da održim - poradovaće se mnogi; zatim kreiram te iste kontrolne na neke nove načine; pa molim druga da mi odnese doznake do posla; molim ex-a za nabavku i lekove; čistim kotao koji krklja zbog, sad već previše dana nebrige; a i frižider vrišti: vadi ovo i da ti nije palo na pamet da vratiš!, nekoliko puta na vezi sa bankom oko, rekla bih, ni njima jasnih limita za uplatu školarine - taman da opet izgubim glas, a u svemu je stigla i vest da sam KONAČNO završila za BFRP (posle ću o tome)... i uz sve - dopisujem se sa Mari iz Mirisne teke, koja mi iznebuha šalje kuvar Lorraine Pascale - A Lighter Way to bake. Videla je da sam u daunu, pa da me razveseli. Draga Mari, čarobnica si zaista - divan kuvar - pravi za mene - laki, lepršavi recepti i među njima: bingo! Ono što sam danas više puta poželela - način da ipak ne švićnem one banane. Ima čak nekoliko recepata, sve lepši do lepšeg - kažem vam: pravo blago. I kuvar i Mari.

Evo plana: Ja sam za kompom pod jorganima -  za komandnim pultom, a Ksenija, čim ruča, kreće sa pripremom mafina - eto: život je divan! Ili ipak nećemo tako - sutra je škola, ipak ću ja. Gutljajčić Prospana, pa gutljaj čaja, a onda red kuvanja... Kašlju liči da je svejedno - radila, ne radila, on će jednako da me muči. A fakat je da je lepše kad kuća miriše na kolače, zar ne?

U junu 2017. je tema kuvarigrice Ajme koliko nas je... Tako ovaj recept šaljem Dženiti, koja piše blog Kašika ljubavi, koja nam je ovomesečna domaćica.

Potrebni sastojci:

• 300 g brašna
• 1 kašikica praška za pecivo
• 1/2 kašikice sode bikarbone
• 1 jaje
• 2 belanceta
• 200 ml mleka
• 100g jogurta
• 50 ml suncokretovog ulja
• 2 kašike meda
• 1 kašikica arome vanile
• 4 prezrele banane

Rernu zagrejati na 200°C.

Staviti 12 papirnih modli u kalupe za mafine. Biče da baš nemam kalupe k'o njene, jer je meni ispalo 16 mafina, a koliko vidim moglo je i više, jer ovi kuljaju ko vulkani dok se peku...

Prosejati brašno, prašak za pecivo i sodu bikarbonu u veću posudu.

Na brzinu ulupati jaje i belanca, a onda u to umutiti mleko, jogurt, ulje, med i ekstrakt vanile, dok se dobro ne izmeša.

Sad u to umešati i suve sastojke, sa najmanje moguće mešanja. Dobije se vlažna, muljava mešavina. 

3 banane se grubo izmešaju i brzo dodaju u mešavinu, pa se napune kalupi.

Četvrta banana se iseče na 12 komadića, svaki se utisne odgore na mafin.

Peče se 20tak minuta, dok čačkalica ne potvrdi da je gotovo. Ostaviti da se ohlade, pa se sladiti.

Lorraine voli da ih zamrzne i izvadi jedan po jedan uveče, da ih ima za doručak, Tvrdi da su dobri i hladni i podgrejani.

A da... šta je BFRP - pa to je nekoliko (čitaj: tri) godine truda, eto šta je. Jedan divan cvetni zanat za koji konačno imam međunarodnu sertifikaciju - eto to je! Mogu da pomognem: pre svega sebi, a sad je i sertifikovano da itekako umem da pomognem i drugima.