Tuesday, November 28, 2017

musaka od karfiola


Ako ste se uželeli nekog jela sa puno povrća, a tek malo pikantnog - evo jednog takvog - puno karfiola sa tek malo slaninice i kačkavalja. Istinsko osveženje.



Čini mi se da sam upala u čudno stresnu životnu dinamiku  - onu u kojoj se svako jutro pegla radna uniforma, a uveče se samo presvlači u pidžamu. Sećam se da su davnih devedesetih o tome pričali oni koji su otišli da žive preko Bare. Rekla bih da su i svi moji svi u istom čabru. Zato retko viđam čak i veoma bliske ljude, ako ne računam viđanje kroz postove na društvenim mrežama. A trebalo bi ih ne računati - samo teško da imam formulu kojom bih rešila taj problem. Previše ima promenljivih. Premalo poznatih. 


Tako se i dinamika u kuhinji promenila - jer me u njoj prosto nema. Danas je jedan od retkih dana u kojima postoji vreme u kom bih mogla plesati po kuhinji, samo mi umor ne dopušta. Juče sam radila ceo dan. Sve su to bile stvari koje volim - neki silni grafici gasnih stanja i divna grupa Poretka ljubavi. Dva posla koja su bliska i srcu i duši i razumu i nikada mi nije teško da ih radim, sem kad telo prosto kaže - prazna baterija - ne dam ti dalje. Tako da je danas dan za punjenje baterija. Samo - čeka članak koji sam obećala, i ručak i novi kuglof za moju dušu (mango za njega već počinje da truli od čekanja) i nabavka i čitav špalir drugarica koje bih volela da vidim i dete tamo daleko koje bih da zagrlim, ili makar na miru se ispričam preko tog čuda od Skajpa... I nova emisija Gistro FM, i sila blogova i nekoliko kubika NLP knjiga, i ...


Ovaj recept prepisujem od Mike Dajmaka - novinara, kuvara i dobrog čoveka - od reči do reči, jer je greh bilo šta dodavati njegovim rečima. Dodajem par slika sa fotoaparata koga prvi vlasnik zove Mika (nema veze sa prvim Mikom), pa ga i ja tako zovem i par trenutaka za trpezarijskim stolom sa ćerkama koje su tu i par kapi žudnje za detetom koje je daleko. Mikin recept i dašak mog života. Proći će i ova nedelja za tren.

... i prošla je bez ove musake, tražile su da pravim onu drugu - našu, običnu. A karfiol je dočekao utorak jutro, pre posla da se družim sa njim.



Potrebni sastojci:
  • 1 kg karfiola
  • 100 g slanine
  • 200 kačkavalja
  • 200 ml kisele pavlake
  • 2 jajeta
  • mleko
  • so
Kod običnog kupusa jede se lišće, kod ovog cvetovi. Dakle, ovo bi mogla da bude – cvetna musaka.
Stotinak grama slanine se isecka na kockice, uprži, pa dok je sve još vrelo, kao da je reč o kakvim čvarcima, pritisne kašikom da se dušmanski iscedi sav višak masti.
Na isto tako sitne kockice se iseče još stotinak grama kačkavalja.


U dubljem loncu zavri se slana voda, onda nalije šoljicom mleka, pa u toj smeši, ne duže od sedam minuta obari kilo onih cvetova. Da bi sve posle lepše izgledalo, sa glavica se ne skida spoljni sloj listova.
Vatrostalna činija se prvo namaže onom mašću od slanine, onda tu poređa pola kile oceđenog karfilola, sve prekrije prženim kockicama slanine i sirom, pa odozgo poklopi drugom polovinom karfiola. Na kraju zalije se umućenom čašom kisele pavlake s dva jajeta.
Ne samo zbog lepote, na kraju treba preko svega narendati još malo od onog kačkavalja.

Pekla sam oko pola sata na 200°C.



Recept preuzet odavde.


2 comments:

  1. Njam njam :) Imam vrlo sličan recept, u koji ide još samo nešto paradajza, tako da znam koliko je dobro :) Sličice su vrlo lepe :)

    ReplyDelete
  2. Dirnuli su me ovi momenti sa decom/detetom ovde i detetom daleko... prepoznajem se u njima. Veliki pozdrav, ulepsala si mi dan.

    ReplyDelete