evo ga recept, ili makar algoritam mojih postupaka, koji su doveli do njega... a samo da vas za čas odvedem do kraja: smazasmo ga očas posla, i uživasmo baš.
pa, prvo se preberu sastojci iz frižidera koji su još uvek upotrebljivi
a, onda se promisliš da li ti se jede neka teža varijanta koja bi uključila brašno, mast i šećer u većim količinama ili...
prevagnuo je umor, koji je tražio da bude negovan laganijom hranom
dakle: tikvice, nešto luka, šargarepa, jabuke, nešto šampinjona, dva paradajza, nešto semenki... to je to
šta od toga napraviti...
opet je umor vodio: nešto oko čega nema puno posla, dakle grilovanje povrća otpada, nemam snage da stojim pored šporeta, niti da posle čistim gril
pa sam ovako:
oveću sam tikvicu, od koje sam, kada sam ih kupovala, planirala da napravim čušpajz, oljuštila i presekla na polumesece,
pa sam te kriške sa lukom poređala u vatrostalnu zdelu pouljenu maslinovim uljem
prepolovila sam šampinjone i zabola između tikvica, štapiće od šargarepe poređala odgore i kriške paradajza zadenula po obodu
jabuke sam ostavila za nešto drugo, ipak
posula sam obilno mešavinom susama, lana, suncokreta i golice, sa malo strepnje hoće li tečnost koje povrće ispusti raskvasiti semenke.... pa... nije
gurnula u rernu na 200... i napravila sos od mirođije
peklo se malo jače od pola sata, s tim, da sam u jednom momentu ipak odlila višak tečnosti, prosto nije dovoljno brzo isparavao, a želela sma da jelo ne bude gnjeckavo
ovako je izgledalo kad je bilo gotovo.
a ovako smo ga jeli
liči na rinflajš - kuvano povrće iz supe - jelo koje sam jela sa sosom od mirođije, paradajza ili kiselih krastavaca, kao mala kod bake
samo je u ovoj pečenoj varijanti povrće hrskavije
zapravo
sve je ponešto drugačije još: nema pečurki i paradajza u rinflajšu
ono, nema baš ni tikvica...
dobro, meni je bilo tako toplo i domaće, kao da jeste taj negdašnji obrok, koga ko zna da li se baš i dobro sećam, ili samo nostalgija vuče sve žešće
dodali smo i krišku sira, čudom opstalu prošle nedelje nekuvanja
nije smetala, naprotiv
eh...aranžiranje i bolja fotografija... pa... nekog sledećeg puta
požalila mi se neki dan mlada koleginica i mama male bebe, kako nije vešta u kuhinji
evo još jedne prilike da je razuverim
nije šta spremate, već kome spremate, mnoge od nas znaju to
lepo bi bilo da lepo izgleda, ali ukus je najvažniji
a o čijem ukusu pričamo?
pa, samo onih kojima kuvamo, naravno
dakle, pratite ukus onih koje volite i zbog kojih pripremate hranu i svoja osećanja prema njima
nikad ne omane, koliko god da ste umorni
koliko god nije isplanirano
ili manjka sastojaka
taj dodir posvećenja
svaki obrok može da preobrazi u praznik
i ovaj je
Ovo izgleda vrlo interesantno.
ReplyDelete
ReplyDeleteOh, hvala za komentar. I mene je iznenadilo, na kraju je i ispalo veoma zanimljivo jelo. Najukusnije u njemu su bile šargarepe, hrskave i slatkaste. Mislim da ću sledeći put da ga pečem na većoj temperaturi da sve bude hskavije.