Ovo je, za naše nepce, pomalo neobičan prilog uz meso - puding od sastojka koje znamo i volimo, ali na malo (pa i malo više) stakastiji način od onog na koji smo navikli. Tolike reči, a šta sam zapravo rekla?
Prilog o kome pričam, od kukuruza šećerca sam nekada već pravila, u vreme kad sam se nadala nečem divnom u životu, što se nije ostvarilo. Zaboravih na to, podsetila me Bell. I ovaj put sam ga pravila, kao da je prvi put. Svideo nam se, to je dovoljno.
Deset dana nekog čudno rekonvalescentnog praznovanja se završava. Bilans: puno uživanja u kuvanju... i jelu; podosta popodneva sa prijateljicama na kafi i kolačićima;... i priči koja ima smisla - i uživanjem što je tako; majstori koji su morali za praznike da popravljaju po kući; deca sa kojima sam se mazuljala uz filmove; par iskrenih mailova posle baš dugog čekanja da mi se vrati prijatelj; jedan savršen dan - ali savršen; susret sa ujkom i Tanjom posle dugo vremena, a kao da smo se juče rastali... malo li je... Nije. Idemo dalje nekuda sutra. U pauzi učitavanja filma koji ćemo sad smazati, uz preostale praznične đakonije, pišem o ovom prilogu.
Recept je iz kuvara Najdžele Loson: Najdželini zalogaji, prilagođen sastojcima koje je lako nabaviti od nas. Poslužen je ovaj put sa rolovanom šunkom kuvanom u koka koli i prebrancem sa koka kolom - takođe receptiva iz tog kuvara koji su se isto veče našli na stolu. Veče odbega u ukuse američkog juga. Ponovićemo sigurno, nekada, verovatno opet kao da je prvi put.
Potrebni sastojci:
Prilog o kome pričam, od kukuruza šećerca sam nekada već pravila, u vreme kad sam se nadala nečem divnom u životu, što se nije ostvarilo. Zaboravih na to, podsetila me Bell. I ovaj put sam ga pravila, kao da je prvi put. Svideo nam se, to je dovoljno.
Deset dana nekog čudno rekonvalescentnog praznovanja se završava. Bilans: puno uživanja u kuvanju... i jelu; podosta popodneva sa prijateljicama na kafi i kolačićima;... i priči koja ima smisla - i uživanjem što je tako; majstori koji su morali za praznike da popravljaju po kući; deca sa kojima sam se mazuljala uz filmove; par iskrenih mailova posle baš dugog čekanja da mi se vrati prijatelj; jedan savršen dan - ali savršen; susret sa ujkom i Tanjom posle dugo vremena, a kao da smo se juče rastali... malo li je... Nije. Idemo dalje nekuda sutra. U pauzi učitavanja filma koji ćemo sad smazati, uz preostale praznične đakonije, pišem o ovom prilogu.
Recept je iz kuvara Najdžele Loson: Najdželini zalogaji, prilagođen sastojcima koje je lako nabaviti od nas. Poslužen je ovaj put sa rolovanom šunkom kuvanom u koka koli i prebrancem sa koka kolom - takođe receptiva iz tog kuvara koji su se isto veče našli na stolu. Veče odbega u ukuse američkog juga. Ponovićemo sigurno, nekada, verovatno opet kao da je prvi put.
Potrebni sastojci:
- 5 jaja
- 900 g smrznutog kukuruza šećerca
- 7/3 šolje mleka (560 ml)
- 7/3 šolje pavlake za kuvanje (560 ml)
- 1/3 šolje brašna
- pola kašikice praška za pecivo
- pola kašikice soli
- 2 kašike putera
- 2 kašike šećera
- 2 kašike brašna
- 1/4 šolje rendanog parmezana
- so i biber
U šolji pavlake za kuvanje, na laganoj vatri kuvati 300 g kukuruza i 2 kašike šećera. Kad se skuva, izblendati u blenderu, pa u tu smesu umešati 2 kašike brašna i 2 kašike putera. Posoliti i pobiberiti. Kuvati na laganoj vatri uz stalno mešanje dok se ne zgusne. Umešati parmezan. To se zove krema od kukuruza, i koliko sma shvatila, negde po Americi se kupuje gotovo pripremljena u konzervama.
U velikom posudi mikserom dobro umutiti jaja. U njih dodati gore pripremljenu kremu od kukuruza, pa još: 600 g kukuruza, 320 ml mleka, 320 ml pavlake za kuvanje, 1/3 šolje brašna, prašak za pecivo i so.
Izliti u veliku, nauljenu vatrostalnu posudu (ili dve manje, kako sam ja)i peći na 190°C oko sat vremena.
No comments:
Post a Comment