fantastičan kuglof bez brašna sa makom

Kuglof sam pravila po receptu za Waldviertler Mohntorte - tortu koja se pravi u delu Austrije koji je poznat po proizvodnji maka. Malo je kazati da je savršen. Umesto brašna stavljaju se u njega lešnici i mak, a premazuje se marmeladom od ribizli (tom i nijednom drugom...)

Ove dve nedelje mi nisu bile baš lagane. Pre dve nedelje sam držala radionicu Porodičnih konstelacija na kojoj sam (ponovo) imala priliku da budem upozorena da u naš lični život dolazi bura. Došla je - nije nijednom izostala, pa ni ovaj put. 

Kad sad pogledam unazad, pitam se kako su ove dve nedelje uopšte prošle. Vozila sam kroz njih, poput neke šarene hipi šklopocije - tako sad to vidim. Držala časove, pitala se kako dalje, držala časove, pričala malo, čak i mislila malo. Odem u školu, obujem svoje crvene baletanke i koračam - površinski napon, Njutnov zakon gravitacije, Hukoov zakon... skini kačket, obuci uniformu, predaj telefon, izbaci žvaku... pa red priče sa kolegama, pa red priče sa direktorkom, pa ujdurma mog apsolutno neodoljivog odeljenja, ... pa nazad u drugi segment života - na svoju grupu poretka, onu na kojoj sam ja klijent. Jer to je način na koji ja umem da sagledam i popravim stvari oko sebe. Odradih tu još jedan od onih epohalno važnih radova - susretoh se sa svojim korenima i njihovim uticajem na to kako provodim dane. I opet ostah zatečena. 

A za vikend NLP - još jedna grupa divnih ljudi okupljenih oko, eto još jedne, teme koja me zanima. Tiho usput pitam za vesti iz bolnice, nadajući se dobrom, želeći po ko zna koji put da nisam u pravu, hodam na prstima kroz taj segment svog života koji sam zatvorila za nekom sobom, a kroz njih tri ostah povezana zauvek... pa opet red pitanja o tome kako dalje, u sledeći korak koji svakako jeste korak dalje...

Juče sam držala drugu svoju mesečnu radionicu Poretka ljubavi. Pre toga mi je došla kuma iz Novog Sada,  sa ćerkom - moja drugarica sa studija fizike i ja smo dočekale da je evo i njena ćerka profesor fizike. Njima za dobrodošlicu sam napravila ovaj kugof. Jele smo ga i pričale i moj svet je odjednom bio u redu. Pričala sam svojim jezikom, o onome što volim, sa ljudima koji me razumeju.

'Ja sam bila sa tri profesorke fizike u kolima...' - komentarisala je moja najmlađa milica posle jednoj od devojaka sa grupe. Ona ista koja je nekoliko sati pre toga sedela sa mnom i gledala još jedno od  fenomenalnih predavanja - egzibicija perfektnog profesora Lewina. Ne znate granicu svog srca dok ga ne napunite lepim. I nikada niste svesni šta je ono što je srcu istinski lepo, dok vas to ne zapljusne. Ni sanjala nisam koliko je divno kad shvatiš da ti dete razume ono što voliš. Nisam ih nikada gurala na tu stranu, sve mislim ni ja nisam znala koliko volim fiziku... samo sam jutros shvatila, eto... koliko može biti lepo kad vidiš da ono što voliš jeste deo i života tvog deteta. Mislim da bi neko rekao da je ovo ponos. Puno srce jeste svakako.

Večeras sam na radionici napravila jedno istraživanje polja - htela sam da vidim ima li kraja ovoj beskrupuloznoj devalvaciji obrazovanja. Uz sve teme koje me muče, ovo je ona kojom je protkan moj život. Ono što smo moja grupa i ja videli bilo je, naravno opet, sasvim fascinantno. I umirujuće. Da, jeste - energija sticanja profita uz pomoć velikog neznanja je opet zavladala i Srbijom i planetom. Zastrašujuće je uporna i veoma silno navaljuje. Nezanlice ne znaju gde su granice, jer kako ništa ne znaju, ne znaju ni to.
Nije prvi put da ova civilizacija vidi takvu otimačinu. 

Ono što je lepo je da smo videli da ima nade. Stara tekovina, koliko god suptilna i ranjiva izgledala, evropska kultura, nauka i obrazovanje imaju svoju budućnost. Odoleće i ovom napadu, zahvaljujući svojoj žilavosti, upornosti i mudrosti. Pre svega razmevanju koliko je novac važan. Na svu sreću, neznalice ne umeju sa novcem. Umeju da ga otmu, istina je. Ali novac ima svoje tokove, izmigonji se očas. Onaj ko ume sa njim, istinski ga poštuje i ume da ga neguje, taj vlada. I Srbija će ući u to kolo razuma, nema sumnje. A videće to oni koji budu imali sreće da ovoliko vitlanje prožive...

A gde sam ja u svemu tome... Možda da ne dužim priču - ono što svi znamo, onom ko ume da moli, molitva bude uslišena. Ako ne umem, molim da smognem snage da naučim... i da mi se pokaže put.

Ovaj je kolač apsolutno perfektan. Mek je, vazdušast, toliko je lagan. Pošto nema brašna, nije nimalo lepljiv. Lešnike namerno nisam samlela na ono baš najsitnije i meni se, to što sam mogla da ih osetim i grickam, baš svidelo. Pekmez od ribizli, koji sam za svrhu pravljenja ovog kolača kupila, savršeno upotpunjuje ukus.

Nisam do sada imala potrebe da pravim ijedan pekmez. Ovaj ću na leto sigurno praviti, jer se baš retko nalazi u prodaji, a trebaće mi neke zalihe zarad pravljenja ovog kolača.

Naravno, originalni oblik kolača nije kuglofast. Ovo je okrugla torta poput Saher torte. I sigurno mnogo perfektniji ispadne kad obložite ravan kalup peki papirom. Jer, meni je jedan sloj ostao malo zalepljen za kalup, iako sam pekla u svom najjednostavnijem i najmanje lepljivom kalupu. Jedva čekam sledeću priliku, da vidim kako se će se kockalone kalup pokazati na ovom zadatku.

Ovo je kolač koji se brzo zgotovi i nećete se nikada obrukati pred gostima. Samo napravite zalihe pekmeza od ribizli. Već vidim kako ću ga praviti za poklon kad idem nekuda. Breathtaking je pravi izraz za od prvog zalogaja, mada nije ni izgled za zanemariti.

Potrebni sastojci:

• 200 g putera sobne temperature
• 200 g šećera 
• 1 vanil šećer
• 6 jaja
• 200 g mlevenog maka
• 100 g mlevenih lešnika
• 60 ml ruma
• na vrh noža cimeta
• marmelada od ribizle

za glazuru:

200 g šećera u prahu
2 kašike soka od limuna 
2 kašike vode (a može umesto ovoga i rum)

Umutiti penasto puter, šećer i vanil šećer. Dodavati jedno po jedno žumance. Zatim dodati mleveni mak, mleveni lešnik, rum i cimet. 

Belanca umutiti u čvrst sneg i pažljivo umutiti u smesu.

U podmazan kalup, (originalno bi trebao biti prečnika 24 cm), izručiti smesu, izravnati i peći na 200°C oko 30-35 minuta.

Marmeladu samleti tako da bude glatka smesa. 

Ohlađeni kolač preseći jedanput i donju koru bogato premazati marmeladom od ribizli. 

Za glazuru pomešati šećer u prahu sa limunom (ili rumom) i vodom, te naneti glazuru po kolaču. Ja sam napravila mnogo manje glazure. Nisam htela da glazura zaseni ukus kolača, već tek da da malo kiselkastu notu.

Ovaj sam recept našla na jednom izvrsnom blogu - Malaprge.