Evo ovako je to bilo: Kad sam u septembru shvatila da radim za svoj rođendan, nisam baš bila oduševljena. Jer - prosto ne volim svoje rođendane. Ne volim gužvu i čestitanja i sve to oko toga... Nije mi taj dan ništa posebno. Ne da mi se ni da se udubljujem zašto je to tako. Imam pametnija posla. Ali, volim svoj posao. I sve mi se više sviđa i novi kolektiv i novi klinci kojima predajem, a i imali smo veće danas, pa je bio nekako i red da počastim... pa sam tako na brzinu napravila jedan provereno dobar recept koji je objavila Zorica Pomoravka na svom savršenom blogu.
Shvatih eto, sa pune 5,4 decenije, da spadam u one ljude koji ne vole velike promene, ali da nikako ne mogu bez malih. Tako živim ceo svoj život. Menjam se radikalno baš kad me život natera (a umeo je da bude i baš bezobrazan), i tu sam prava škorpija - uporna i izdržljiva. Opet, ne volim to. Volim svoju kuću, volim da učim i volim da pravim sasvim male izmene - poput ovih u kuglofima. Neki zaliješ, neki ne zaliješ. Neki je veganski, neki nije. Staviš neki drugi začin i promeniš sve - ili makar ja vidim dovoljno veliku promenu. Ali je uvek nekako kuglofast... Meni potaman.
Potrebni sastojci:
- 300 g brašna
- 60 g gustina
- 125 g šećera
- 80 g maka
- 1 kesica praška za pecivo
- 150 g omekšalog putera
- 125 ml ulja
- korica od 1 limuna i 1 pomorandže
- 165 ml svežeg soka od pomorandže
- 4 jajeta
- 1 kesica vanilinog šećera
- 75 g suvih brusnica
Za preliv:
- 250 ml sveže isceđenog soka od pomorandže
- 45 g šećera
- šećer u prahu izmešan sa vanilom
Na Zoričinom blogu možete pronaći recept kako ga ona pravi. Ja sam ga unekoliko izmenila, jer sam žurila, a ispao je sasvim dobro. Kolege su bile zadovoljne, a i meni se svideo.
Nisam stigla da nabavim namirnice dan ranije, pa sam ih koristila onakve kakve su stigle iz prodavnice - jaja su bila hladna, a i puter isto.
Rernu treba ugrejati na 180°C. Podmazati i pobrašnjaviti kalup za kuglof.
Puter sam dobro izmiksala sa šećerom, dok smesa nije postala sasvim paperjasta, pa sam dodavala jedno po jedno jaje i na kraju mak. Videćete na slikama da je moj kuglof dosta tamniji - to je zato što sam koristila mleveni mak (takav sam imala, šta ću).
U međuvremenu sam više puta prosejala brašno sa gustinom i praškom za pecivo i iscedila sok od pomorandže. Sok sam pomešala sa uljem, a u brašno sam dodala vanil šećer i koricu limuna i pomorandže (u poslednje vreme koristim one kupovne iz kesice).
U smesu u mikseru sam dodavala po trećinu brašna i trećinu ulja sa sokom od pomorandže, dok nisam pomešala sve sastojke.
Na kraju sam umešala brusnice.
Pa sam smesu izlila u kalup, malo poravnala po vrhu - što ga ipak nije sprečilo da poraste nepravilno po sredini i pekla oko 40 minuta.
Dok se kolač peče, treba pripremiti sirup, jer se ovaj kuglof preliva sirupom čim se izvadi iz rerne.
Sok od pomorandže, ekstrakt vanile i šećer se ukuvaju da sirup postane gust i kolač se prelije dok je još u kalupu. Sačeka se da upije sirup, pa se prevrne da se skroz ohladi.
Nisam imala vremena, niti strpljenja, kao što nikada i nemam, da sačekam to propisno hlađenje... isekla sam jedno parče, slikala, pa odjurila u školu.
I prošle mi je godine bio divan rođendan. Kolege u školi su mi kupile kalup za Angel cake... naravno častila sam kuglofima i sve je nekako baš bilo divno. Imala sam pet časova u drugim razredima, pa sam šetala sa svojim poklonom od razreda do razreda i pričala koje su sličnosti i razlike između kuglofa, brioša i Ejndžl kejka... i priča se super uklopila u termodinamiku koju smo tada radili. Mislila sam, pisaću o tome na blogu odmah, kad evo provukla se cela godina i nisam... Hoću. Čim stignem. ...znam ...znam... zvučim sad kao moji đaci - oni lošiji...
Pa sam smesu izlila u kalup, malo poravnala po vrhu - što ga ipak nije sprečilo da poraste nepravilno po sredini i pekla oko 40 minuta.
Dok se kolač peče, treba pripremiti sirup, jer se ovaj kuglof preliva sirupom čim se izvadi iz rerne.
Sok od pomorandže, ekstrakt vanile i šećer se ukuvaju da sirup postane gust i kolač se prelije dok je još u kalupu. Sačeka se da upije sirup, pa se prevrne da se skroz ohladi.
Nisam imala vremena, niti strpljenja, kao što nikada i nemam, da sačekam to propisno hlađenje... isekla sam jedno parče, slikala, pa odjurila u školu.
I prošle mi je godine bio divan rođendan. Kolege u školi su mi kupile kalup za Angel cake... naravno častila sam kuglofima i sve je nekako baš bilo divno. Imala sam pet časova u drugim razredima, pa sam šetala sa svojim poklonom od razreda do razreda i pričala koje su sličnosti i razlike između kuglofa, brioša i Ejndžl kejka... i priča se super uklopila u termodinamiku koju smo tada radili. Mislila sam, pisaću o tome na blogu odmah, kad evo provukla se cela godina i nisam... Hoću. Čim stignem. ...znam ...znam... zvučim sad kao moji đaci - oni lošiji...
No comments:
Post a Comment