Ove palačinke toliko liče na palačinke sa sirom 'uslatko', koje sam jela u detinjstvu, da je to teško poverovati, čak i pošto smo smazale sve ovo sa slike.
Uspela sam da veganizujem ono što ni sanjala nisam da ću i pokušati. Predstavljam vam posne palačinke sa sirom od suncokreta, koji nekako uspeva da izgubi svoju suncokretastu aromu i savršeno glumi sir. Vrlo sam ponosna, samo da znate - a dobila sam i komplimente, one prave: pojelo se u slast!
Kad je Ksenija objavila da je veganka, prvo sam, naravno, pomislila da je hir, jer imala je jedva šesnasest - to i jeste vreme za hirove te vrste. A onda je prvo počela, sama sebi, odlično da kuva. Pa sam prestala da kupujem neveganske namirnice, uglavnom jer me bilo sramota da ja jedem meso, sir i tako, a ona to ne jede. Pa sam počela da se oduševljavam koje sve kombinacije namirnica mi nikada nisu pale na pamet i tako, evo već više do dve godine.
A tek je ovog vikenda došlo na red da se napravi prvi veganski sir. Počela sam sa suncokretom. Prvo u slano - odlična posna verzija heljdopite ( po receptu moje nlp drugarice Olje) smazana je pre neki dan, a onda mi je pala na pamet i ova ideja.
Jer heljdopita je bila izvrsna, skoro da se uopšte nije ni primetilo da nije sa pravim sirom. Zapravo, neki nisu ni primetili.
Kad sam se doselila u Beograd, krajem osamdesetih, nekoliko godina nisam uspela da pronađem neslani švapski sir. Nešto što u Beogradu zovu sremskim sirom - dakle sasvim neslanim mladim sirom. Naravno da ga u Bačkoj nismo zvani sremskim - odatle taj naziv švapski, ovde skoro sasvim nepoznat.
A jednom sam ga čak, za specijalnu priliku - posetu muževljevih prijatelja, donela iz Novog Sada - da napravim ove palačinke. Pošteno sam se namučila - ja nisam pre udaje baš zalazila u kuhinju. Sem da jedem. Hm... srećom pa sam tom prilikom napravila i još nešto. Malo je reći da su se mrštili. Potpuno su odlepili od negodovanja - sir uslatko - to se nije uklapalo u njihovo kulinarsko iskustvo, te tako nisu mogli ni da ih probaju.
Posle je moja mama bila zadužena za kuvanje svih svojih đakonija, pa i ove. Nekako je ipak ispalo da deca nisu zavolela ove palačinke, pa ih je pravila samo meni ponekad.
Potrebni sastojci za palačinke:
- pola litre mlake vode
- 250 g brašna
- 1 kašika šećera
- 4 kašike ulja, plus za podmazivanje posude
- 1 kašičica praška za pecivo
- 1 kašičica sode bikarbone
- prstohvat soli
sastojci za punjenje:
- 200 g semenki od suncokreta
- sok od jednog limuna
- narendana korica od limuna
- pola kašikice soli
- vode toliko da se dobije gustina koju želite
- 2 kesice vanil šećera
- 3 kašike šećera
za preliv:
Prvo se, veče pre pripreme, suncokretove semenke potope u hladnu vodu. Mogu se i sat, dva pre pripreme potopiti u vrelu vodu - bude isto. Posle natapanja se procede i dobro isperu.
Da bi se napravio veganski sir, u blender se stave natopljene semenke suncokreta, voda, limunov sok i so i blenda se do gustine koja želi da se postigne. Možda sam mogla i još malo više da ih sameljem - sasvim se malo ipak osetio suncokret.
Kad se ovako napravi sir, onda se u njega umeša vanil šećer i običan šećer i korica limuna. I to je smesa kojom će se puniti palačinke - koje sad treba da se ispeku.
Potopiti čia semenke u 4 kašike mlake vode - treba da budu natopljene pre nego što ih stavimo u pavlaku.
Smesu za palačinke napraviti tako što se svi sastojci smućkaju i smesa odstoji bar sat, dva.
Peći palačinke onako kako znate i volite - ja volim malo deblje i malo masnije. Sasvim je u redu da napravite i tanke skroz.
Od ove mere se dobije 10tak palačinki, zavisno od toga koliko testa stavljate u tiganj - ja sam stavljala više pa sam napravila 8. Samo, nisam odolela, pa sam jednu smazala praznu, a samo 7 napunila.
Ispečene palačinke napuniti smesom od suncokretastog sira i urolati.
Poslagati ih u blago nauljenju vatrostalnu posudu i preliti mešavinom veganske pavlake, natopljenih čia semenki i vanil šećera.
Peći na 180°C dvadesetak minuta, dok ne zazlate.
No comments:
Post a Comment