posebna pita i specijalna salata

 

Nije ovo baš recept, više je priča i tome šta sam jela juče i danas. Juče pitu, danas moče od pite i odličnu salatu. Oba recepta uključuju dve bitne sitnice: počeo je raspust i imam vremena za petljanje po kuhinji i izvukla sam iz špajza spiralizator, pa imam sa čim da se igram do kraja leta.

Ovo na slici je pita. Posebna, jer je nastala u dahu, a ukusom sam veoma zadovoljna. 

A ovo na slici su, sutradan napravljene, moče od pite - to je ovo što je ispred salate. Salata ga daleko zasenjuje po izgledu, ali ukus joj ne zaostaje ni malo.

E sad, ko zna šta su moče, shvatii je već kako sam se sladila. Tamo među Prečanima, neki od nas ono što u Beogradu zovu prženice, a u Novom Sadu hleb u jaja, ovo jelo zovu moče. Valjda zato što se hleb umoči u mleko i jaja. E sad... nisam ništa nigde močila, već sam samo izvadila ostatke pite, isekla ih i prepržila na tiganju, dok sam jutros pričala sa svojom milicom koja je u svom berlinskom stanu isto spremala sebi neki branč. 

I zbog tog razgovora, ova salata je postpuno specijalna. A ukus prepržene pite je bio ukus moča. 

Salata je od vrste koja je opisana u postu: DEKADENTNA SALATA

Samo nisam stavila nikakve orahe - bilo bi previše. Prosto sam isekla pola krastavca skroz na tanko, dve šaragarepe sam malo mučila spiralizatorom, iseckala pola žute paprike, naseckala začinskog bilja koje raste na terasi (ovo je najlepši momenat), isekla jednu breskvu (da bi salata opravdala ime, a i volim tako), dodala šaku rukole i malo ajsberg salate.

Začinila sam uljem i limunom, najprostije moguće. I najelegantnije. ( mada bi možda dašak senfa još podigao ukus). I prosto posolila po ukusu.

I dodatak posebnoj piti od juče je bio gotov.

A pita?

Pa... jela mi se pita od tikvica. Slična onoj koja je najčitaniji post na blogu: POSNA SALANA PITA OD TIKVICA.

Samo... kore za pitu su bile malo starije, a i jelo mi se nešto manje hrskavo i više sirasto, ko zna zašto. Zato sam uzela sledeće sastojke:

• 2 tikvice
• pakovanje kora za pitu
• 2 dl sojinog mleka
• 200 g belog sira
• šaka svežeg začinskog bilja - nana je domiirala
• jedno jaje - to sam imala u frižideru posle pravljenja onih torti
• kašiku čia semenki
• jedan luk
• dva čena belog luka
• soli oko kašikica i po
• par kašika ulja

Sir, mleko, ulje, suvog vlašca i isecakne kore za pitu sam prosto pomešala i ostavila da malo odstoje.

Luk sam isekla na sitno i izdinstala i na njemu malo dinstala spirulizovane tikvice. tek da malo odmeknu.

Ubrala sam nešto zeleniša sa terase, iseckala ga i dodala i to. Plus kašiku čia semenki. Nisam ih prethodno potapala.

Pa sam i to umešala sa onom mešavinom u koju su potopljene kore.

Izlila sam u pouljenu tepsiju, posula mlevenim semenkama (susam, golica, suncokret, lan) i pekla dok se nije ispeklo.

Tako je nastala pita.

Posebna, jer je drugačija i jer je napravljena prvog dana raspusta posle jedne posebno teške školske, i uopšte, godine.

Ne, ne žalim se, ali jesam umorna i treba mi odmor. 

Ovu sam pitu jela vruću, odmah po vađenju iz rerne, nisam imala strpljenja da je slikam. Sekla sam je u kocke.

Ono što sam slikala su prutići pite koje sam prepžila na suvom tiganju sutradan. Meni su bili izvanredni i puno su ličili na moče. Kseniji se baš i nije svidelo što su se osetile začinske trave.

Eto, to je to - niej neki novi recept, ali sam htela da ga sačuvam.

Pozdrav sa početka raspusta. 

Ovo na slici sam ja u EUDVEN suknji - moja ju je ćerka specijalno pravila za mene. Zapamtitie ime brenda - tek će se za njga čuti.