sestra Bojina limun torta

Jeste li za resku limunastu puterastu tortu po starinskom prečanskom receptu? Izuzetna torta, koja je tako dugo čekala da je napravim. A mama mi godinama već priča o njoj. Ona se sladila njom svake godine za sestra Bojinu slavu i svaki, ali, svaki put kad bismo birali koju ćemo toru praviti, pričali bismo o njoj. I svaki put bismo je preskočili, jer...limun... možda se nekome neće svideti. 

Pojma nisam imala šta sam propuštala.

Ovo je jedna posebna torta iz nekih starih, prastarih vremena - nekih sedamdesetih i iz vremena i pre njih. Sestra Boja je bila mamina, mnogo starija, koleginica - medicinska sestra, baba-devojka i izvrstan poslastičar u privatne svrhe, kako su to nekad domaćice umele da budu.

Mama ovaj recept ima čitavu večnost, a sad smo je tek napravili, jer od bele sestra Bojine torte - moje omiljene puslica torte sa kremom od kafe, nikako da dođe na red.

Nekada su se medicinske sestre oslovljavale sa sestra Vera, sestra Nada, sestra Boja i persirale jedna drugoj, čak i kad su bile najbolje drugarice - tako je to bilo nekad tamo preko, među Prečanima. 

Neki od moji vršnjaka su persirali i roditeljima - Vi mama i Vi babo. Meni sada mnogi persiraju i ovde - persiraju mojim godinama i ovom mom stavu da mi je persiranje nekako prirodno. Takva, od takvih, tako je to bilo i to me oblikovalo. Tako koračam svoje dana. Takva - ne može se od toga daleko pobeći baš.

Neki dan sam bila u Bečeju, gde sestra Nada - moja mama u svojih osamdeset i neku godinu živi. Izašla sam sa drugaricom koju nisam videla decenijama, a koju je moja mama opisala mojoj ćerki sa - kako je to divna fina devojčica. Bez 'bila' na kraju rečenice.

I tako smo nas dve 'devojčice' pričale u nekom kafiću kraj gimnazije, kad je u kafić ušla, ni manje ni više, moja razredna iz osnovne škole. Sa unukom, njegovom ženom i praunukom koji je završio treći razred. Moja razredna igra ogromnu ulogu u mom životu, a nije je se ni setila kad sam joj je pomenula. Kazala mi je - mnoge sam ja spasla tako. Istina je - mene je spasla, jedne škole u kojoj nastavnici nisu od svoje sujete shvatali da učenici nisu njihovi vršnjaci. Spasla me od toga da mi uruše samopouzdanje i ruiniraju budućnost. Najmanje to. Kako? Prostim prihvatanjem da sam dete i da joj je posao da me vaspitava ne da me olajava, da se sa mnom nadmeće i prepucava.

I tako sam imala priliku da svojoj nastavnici fizike i razrednoj, koja ima skoro devedeset, kažem da sam i sama sada nastavnik fizike. I da mislim da je takav životni put zbog nje, iako to sad tek nekako shvatam. Život je čudo - vodi nekako nekim samoisceljujućim putevima- spiralama, hteli vi to ili ne. 

Malo je kazati da sam vam gore opisala jedan izuzetno dragocen događaj. Nekako baš prikladan za opisivanje uz ovu tortu. Izuzetnu, jednostavnu za napraviti, tako običnu, a tako savršeno uzvišenu. A evo i recepta konačno:

• 10 belanaca
• 10 kašika šećera
• 10 žumanaca
• 10 kašika mlevenih oraha/ lešnika
• 2 kašike mlevenog keksa ili prezli
• korica od jednog limuna
• 4 žumanca
• 1 celo jaje
• jedan limun, i korica i sok
• 250 g šećera
• 250 g putera

Podmazati pleh za tortu ili postaviti papirom za pečenje.

Mutiti 10 belanaca sa 10 kašika šećera. Kad se dobro umuti, dodati 10 žumanaca, 10 kašika mlevenih oraha / u ovom slučaju lešnika, 2 kašike mlevenog keksa ( ili prezli) i koricu od jednog limuna, umutiti, izručiti u pleh i peći koru.

Koru sam pekla u velikoj tepsiji od šporeta - pa sam je presekla na tri dela.

Za fil uzeti 4 žumanca, plus jedno celo jaje, sok i koru od celog limuna i kuvati na pari sa 250 g šećera.

Kad se fil ohladi, umutiti 250 g putera.

Filovati i uživati.