Saturday, August 5, 2023

kozačke kocke

 


Napravila sam ih konačno. Ovo je nešto kao već naš tradicionalni kolač. Mislim naš kućni. Moja ga nam je mama pravila nebrojeno puta. Ja sam ga danas napravila prvi put, a po njenom receptu.





Naravno da se kolač ne zove kozačke kocke. Zove se na razne druge načine: kozačke kape, ruske šubare i druge dve kombinacije te četiri reči. Negde se može naći i naziv šubarice i ko zna koji još.

Mene je  oduvek nervirao proces vađenja okruglih oblika, gde ti ostane onolika količina patišpanja, koji posle zbućkavaš sa preostalim kremom i neke kuglice i činilo mi se potpuno nepotrebno tako usložnjavati proces. Nisam nikada uspela mamu da ubedim da ima logike seći samo kocke... pa je evo došao red na to da proverim sopstvenu logiku.







Naravno da sam sebi dokazala sopstvenu logiku, kako drugačije :). Ko je od sebe pobegao, taj je stvarno pobedio. Izvinjavam se svima koji vole baš te kuglice od ostataka patišpanja i krema - ja prosto ne volim da se petljam sa njima. P asam pravila kocke.






Potrebni sastojci:

za patišpanj
  • 8 jaja
  • 300 g šećera
  • 8 kašika vode
  • 2 kašike kakao praha
  • 250 g brašna
  • pola kesice praška za pecivo

a za fil:

  • pola litre mleka - koristila sam sojino
  • 150 g šećera
  • 3 kašike brašna
  • 250 g putera

i za čokoladni preliv:
  • 3 štangle čokolade
  • 3 kašike sojinog mleka
  • 3 kašike šećera
  • 40 g putera
plus kokosovo brašno, koliko se potroši...




Evo kako sam ono na slikama napravila: 8 jaja sam dobro ulupala sa 300 g šećera. zapravo ih je ulupao stojeći mikser, naravno. Pa sam u to dodala vodu i brašno pomešano sa praškom za pecivo i kakaom.

Izlila sam to u onu dublju tepsiju od rerne, postavljenu peki papirom i pekla na 190°C oko 15 minuta. Proverite čačkalicom je li gotovo.








Za fil se kuva prvo mleko sa šećerom, pa se ubaci brašno. Ja sam brašno prvo rastvorila u sasvim malo vode, da ne bi napravilo grudvice, pa sam tek onda stavila u kuvano mleko. Pa sam onda mešala dok se nije zgusnulo. Pa sam ohladila i umutila u to puter.

A onda dolazi gnjavaža - sečeš, pa sečeš na pola, pa puniš kremom, pa mažeš po obodima i uvaljuješ u kokosovo brašno.

Pa odgore sipaš kašikicu preliva od čokolade. Preliv se pravi lako - samo sve sastojke rastopiš na laganoj vatri i dobro promešaš.





Kaže moja najmanja milica da su kolači ukusni. Čini joj se samo da je krem presladak. Srećom nisam stavila još onih drugih 150 g šećera iz maminog recepta uslikanog na slici dole.

Verujem da joj je toliko sladak zato što poslednjih godina pravim nešto drugačije kolače, što se i vidi po sadržaju ovog bloga. Manje slatke, više pune voća, orašida ili čak i povrća - pa smo ukus podosta izmenile.

Ali, evo, ovo sam napravila i stavljam ovde recept da ga ne zaboravimo. Nije da ga neću praviti ponovo. Kad god ga budu tražile, a ja budem imala snage, napraviću. Koliko god se bunili silni recepti koji čekaju da ih isprobam.












No comments:

Post a Comment