buzara

Naznanje uvek košta, nekad više, nekad manje. Košta makar propuštenog vremena zarad ne baš sasvim željenog iskustva. Moje veliko neznanje geografije koštalo me nekih izbora, donelo najveću sreću u moj život - moje tri milice, ali i ponešto komplikacija. Davnih dana izabrala sam da se udam za Dalmatinca, ne znajući zapravo da Dalmacija ima osunčano morsko lice koje sam volela, pa svi to vole, zar ne? i težu priču dalmatinskog zaleđa, sa kojim nisam imala snagu da se iznesem kad je došlo na to red u kasnijim godinama braka.

Pašticada i buzara deo su Dalmacije koju volim i koju ne želim da zaboravim. Ex, kao da je znao šta prebiram po mislima, doneo gambore - u svom stilu - poslednjih sati prošle godine. Dokupismo nešto dagnji, pa nam se na badnje veče buzara smešila iz lonca.

Oduvek buzaru pravim po receptu iz Bračne kuhinje Slavice i Igora Mandića, sem što se ogrešim o jedinu zabranu koju je u tom receptu dao - da se ne stavi kapula u buzaru, pa je recept koji ću dati recimo vojvođanski nastrojena verzija buzare. Pa - u kuhinji ništa nije zabranjeno, zar ne? - svakako je ovo buzara koju je jedna Bačkulja napravila u sred Beograda.

Upotrebljeni sastojci:

• 2 kg gambora
• pola kile smrznutog mesa dagnji
• 6 čena belog luka
• 2 crna luka
• pola konzerve paradajz pelata
• 1 dl maslinovog ulja
• 2 kašike prezle
• 2 kašike peršunovog lista
• 3 dl suvog belog vina

Gambori se dobro operu.

Crni luk se samelje sa malo maslinovog ulja.

Na ostatku maslinovog ulja se kratko proprži sitno seckan beli luk i peršun, tome doda mleveni crni luk, promeša i proprži kratko, pa se dodaju se smrznute dagnje i gambori u to. Umešaju se prezle, poklopi i pojača vatra.

Razmuti se paradajz pelat sa belim vinom, prelije preko gambora, pusti da baci ključ, smanji vatra i krčka desetak minuta.

Skuva se testenina ili umesi dobar hleb za umakanje, i to je to. Odavde gledano u Dalmaciji je sve jednostavno i bajkovito ukusno - govori iz mene geografska neznalica vazda željna bajke. Makar ovo u tanjiru jeste bila kulinarska bajka.