kolač od badema sa šljivama i ruzmarinom




Evo još jedne nove kombinacije ukusa! Ma ko li se samo dosetio da pomeša šljive sa ruzmarinom? Čim sam videla recept, znala sam da ga moram napraviti. I sad se razmišljam kako li bi bilo da skuvam koju teglu pekmeza od šljiva koje su odležale noć sa ruzmarinom u šećeru - šta mislite?





Potrebni sastojci:

  • kilogram šljiva
  • 100 g šećera u prahu
  • 2 veća struka ruzmarina
  • pakovanje lisnatog testa ili bolje - napraviti testo za pitu od 3 dl brašna, 125 g putera i 3 kašike hladne vode
  • 200 g putera
  • 200 g smeđeg šećera
  • 4 jajeta
  • korica od dva limuna (i dve pomorandže, što ja nisam stavila)
  • 2 kašikice ekstrakta badema, što isto nisam stavila, ali sam stavila ekstrakt vanile
  • 200 g mlevenih badema
  • 40 g brašna
  • sok od pola limuna


Šljivama se izvade koštice, i polovine šljiva se pospu sa 25 g šećera u prahu, pa se ostave preko noći u poklopljenoj posudi sa ruzmarinom. Ujutro ćete dobiti divno aromatizovane šljive, koje vam neće dozvoliti da ih sve stavite u kolač, jer ćete ih usput pojesti. Originalno u kolač ide 750 g prepolovljenih šljiva bez koštica, pa taman tako nekako ispadne, od kile šljiva i uz to da nećete odoleti da štrpnete tu i tamo po koju...

200 g putera i 200 g žutog šećera se umute mikserom, u to se ulupaju jaja, doda korica limuna (i pomorandže), ekstrakt badema, mleveni badem i brašno.

Rerna se zagreje na 180°C. Razvije se testo. Zapravo je idealno napraviti testo za pite (3 dl brašna, 125 g putera i 3 kašike hladne vode), ali je mene mrzelo. Doduše, nije se lisnato testo pokazalo idelanim za ovaj kolač, ali je gornji deo kolača toliko ukusan, da mi se da oprostiti ovaj put. zapravo se lisnato testo skupilo čim sam ga stavila u rernu, pa se zato ni ne vidi po obodima kolača.



Testo se malo zapeče u rerni, pa se u njega sipa smesa sa mlevenim bademom. Preko nje se pobacaju šljive koje su odstajale preko noći sa ruzmarinom i kolač se peče na 160°C oko pola sata.

Napravi se glazura od 70 g šećera u prahu i limunovog soka (originalno limonćela, koji nisam imala) i prelije se preko hladnog kolača. Ako nemate strpljenja, kao ja, pa glazuru prelijete preko toplog kolača, neće se videti oni beli tragovi koje ona treba da ostavi.

Kolač je divan, mada, moram priznati da sam se malo razočarala što se u pečenju većim delom izgubila aroma ruzmarina. Ostala je neka sasvim suptilna nota i mirisa i ukusa. Čini mi se da je dobro što nisam imala ekstrakt badema, sasvim se lepo osetio badem, možda bi sa ekstraktom bila prejaka aroma, pa se ruzmarin ne bi osetio uopšte...


Recept sam pronašla u časopisu Jamie (sept-okt 2015), koji kod nas više ne izlazi, na moju veliku žalost, a ima ga na netu u engleskoj verziji, na jamieoliver.com.

Ako i ne budete hteli da se petljate sa kolačem, stavite nešto šljiva sa malo šećera u prahu i grančicom ruzmarina preko noći u frižider, pa se samo time zasladite. Meni se jako svidelo.







2 komentara:

Jasna Varcakovic kaže...

Kakva zanimljiva kombinacija; sljive mi bas nedostaju ovdje.

kata vuletic kaže...

O... baš mi je žao... Ali, sigurna sam da će neka druga luda kombinacija da ti padne na pamet. Ja zato i obožavam kuvanje - nikad ne bude isto. Hvala puno za pohvalu.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...