mafini sa maslinovim uljem

Ovo je recept za savršeno suptilno aromatičan kolač, koji sam prepisala od Dejvida Lebovitza, koji je on prepisao (a kad on može da prepisuje, ja tek o ho ho koliko mogu...) sa izvrsnog sajta Food 52, a oni su ga prepisali od kuvara Rachel Binder and Gerri Sarnataro from Maialino restaurant... i sve tako u krug... 
Nevažno je ko je od koga prepisao recept za istinski divan kolač, zar nije?

O-bo-ža-vam to što živim u ovo internet vreme i ni za šta na svetu ga ne bih menjala ni za jedno drugo, baš zbog ovoga. Današnji mi je dan ukrašen ovim receptom i divnom kulinarskom pričom jedne mlade žene Jasmine, poreklom iz Bosne, koja sad živi u Iranu, koju ću tek podeliti, nekada... jednom. Sada samo delim ovaj mali hvalospev tehnologiji koja mi čini život tako dragoceno raznolikim.

I tako dok čekam bus (što je nova šifra za već omraženu i ispranu tranziciju), ne specifikujući u kom životnom segmentu džedžim na stanici, (a zapravo bi bolje pitanje u ovo posleizborno sumorno kišno popodne bilo u kojem li segmentu to ne radim) - i zato, dakle dok čekam bus - kuvam, šta ću, volim i ne umem drugačije... 

I nikako, ali, nikako ne mogu da pristanem više, ni za jedan dan, takav da mi u njemu bude milije što je prošao i završio se, od sećanja na ono lepo što se u njemu desilo... Od jula 1991. kada je svo ovo sr... u kom živimo počelo, bilo je puno, ali puno dana koji su bili za bacanje. Previše. I dosta više toga. Danas, evo zrnca radosti - takmičenje iz anatomije i fiziologije u školi, a ja kao nastavnik koji sa tim predmetima nemam veze, dežuram. Deca divna, ali divna, svako od njih. Ponosna sam što ih poznajem. Oni jesu naša budućnost. Eto to je za danas, imala sam priliku da u tišini uživam u deci koja još uvek vide svrhu rada i truda, i ubeđena sam tako će i ostati. I biće nagrađeni za to. A kako ćemo im mi odrasli pomoći ili odmoći, do samo našeg obraza je... I ovaj kolač posle toga, pa divna dva sata sa nekoliko drugarica i koleginica Bahovih praktičarki koje poduže nisam videla i Game of Thrones sa decom (uz koji smazasmo kolač), prva epizoda, toliko čekanog novog ciklusa - pa i nije malo, zar ne?

Potrebno je:

1 1/3 šolje (185g) brašna

1 šolja (200g) šećera

1 kašikica soli

1/2 kašikice praška za pecivo

1/4 kašikice sode bikarbone

3/4 šolje (180ml) extra-virgin maslinovog ulja

3/4 šolje (180ml) mleka

2 veća jajeta, odstojala na sobnoj temperaturi

1 kašika sveže naribane korice pomorandže

1/3 šolja mešavine: pola sveže ceđenog soka od pomorandže, pola liker Grand Marnier

Rernu zagrejati na 180ºC.

U veću zdelu pomešati brašno, šećer, so, prašak za pecivo i sodu bikarbonu.

U nešto manjoj zdeli smešati maslinovo ulje, mleko, jaja, rendanu koru pomorandže i mešavinu Grand Marnier-a i soka od pomorandže. 

E sad... stručniji od mene tvrde da ova mešavina ne sme da se meša predugo, jer će mafini biti tvrdi. Treba napraviti udubljenje u sredini suvih sastojaka, ubaciti mokre u to  udubljennje i varjačom sve smešati tek da se sjedini. 

Modle za mafine napuniti do dve trećine visine i peći ih dok se sredina tek ispekla a vrh zazlatio, što je oko pola sata do 40 minuta. Dobila sam 12 srednjih mafina i dva malo veća srca od ove smese.

Ostaviti da se ohlade pre serviranja...

Kažu da kolač može da stoji i do sedam dana. Možda. Mi nismo odolele hrskavoj korici i izvrsnom ukusu, pa smo ga pojele. Istinski je divan.

Ovaj recept šaljem Vanji koja piše blog Kuvaj za me, koja je u maju 2016, kao domaćica kuvarigrice Ajme koliko nas je... zadala temu alkohol.