kuglof sa krem sirom

Evo jednog običnog ali divnog kolača. Od onih starinskih - bez ikakvih dodataka. Kolač je mek i suptilno aromatičan, taman kako treba. Elegantan naprosto. U poplavi modernih kombinacija ukusa (koje obožavam), možda se ne bi isticao, ali danas superiorno vlada našom trpezarijom. Zasenio je svojom jednostavnošču i mafine sa maslinovim uljem.

Biće da je krem sir taj koji ovom kolaču određuje strukturu - neverovatno je mek i sočan. Ne kruni se skoro ni malo, sem oko korice, koja je divno hrskava. Od srca ga preporučujem, baš ovakvog, bez ijednog dodatka, iako jedva čekam da vidim kako bi ispao sa suvim grožđem... Namerno ga nisma posipala prah šećerom - samo bih mu pokvarila ukus. Eto, toliko je ukusan.

Potrebni sastojci:

• 3 šolje brašna
• 1 1/2 kašikica praška za pecivo
• 1 kašikica soli
• 1 šolja putera
• 225 grama krem sira
• 2 1/2 šolje šećera
• 6 jaja, sobne temperature
• 1 kašikica ekstrakta vanile
• 1 1/2 kašikica narendanog svežeg đumbira
• 1 kašika narendane korice limuna

Ovaj se kolač stavlja u hladnu rernu, da bi što bolje narastao i dobio lepu preplanulu koricu. Peče se u nekoj modli - onoj za kuglof ili onoj dužoj dubljoj...kako god...

Podmazati i pobrašnjaviti modlu.

Pomešati brašno, prašak za pecivo i so.

Puter, krem sir i šećer dobro sjediniti mikserom na srednjoj brzini, povremeno skudajući sadržaj smese sa ivica zida.

Dodati toj smesi jedno po jedno jaje, dok mikser i dalje meša srednjom brzinom. Svaki put sastrugati sadržaj sa zida suda i sjediniti ga dobro u smesu. Na kraju umešati i ekstrakt vanile, limunovu koricu i strugani đumbir.

Brzinu miksera smanjiti, pa dodavati brašno, pola po pola šolje, opet strugati sadržaj sa zidova posude. A na kraju, kad se svo brašno doda, mutiti još pola minuta sa malo povećanom brzinom.

Kolač se stavi u hladnu rernu na rešetku koja je u visini donje trećine rerne.

Rerna se navije na temperaturu od 160°C, i kolač se peče prvih sat vremena bez otvaranja vrata od rerne. Potom se konsultuje čačkalica i proceni se kad je kolač gotov. Neki put to može trajati i čitavih 80 minuta, što naravno zavisi od rerne.

Kad se izvadi iz rerne, kolač se ostavi još petnaestak minuta da se hladi u plehu u kom je pečen, a potom se izvrne na neku rešetku da se hladi do kraja.

Recept sam pronašla u knjizi Cake Keepers Cake, iz koje želim da isprobam sve do jednog recepta. Svi su naoko obični, ali ako budu kao ovaj, ili onaj od palente sa grožđem ili kocke sa makom... biće to jedna fenomenalna avantura kroz suptilne ukuse...