(ras)kupus(ane) kifle alias pačji kljunovi... i obične i uslatko - sa tikvicama i makom

Ja: Šta ćemo danas jesti? Danas smemo testo. (za neupućene - Ksenija i ja smo na nedijeti - un-dijeti tačnije rečeno)
Ks: Mmm... jede mi se prazno testo, neke kiflice.
Ja: Super, odavno želim da napravim kupus kifle.
Ks: Kad bi ti mene jednom slušala... koji deo od 'prazno testo' nije bio jasan?
Ja: A ko je rekao da u kupus kiflama ima kupusa?
Ks: Da, to baš ima smisla, mora da se zovu kupus, da se naglasi da u njima NEMA kupusa?

Na prste jedne ruke može da se prebroji koliko sam puta umesila kiselo testo. Ali, od početka blogovanja, kako vidim kupus kifle, tako sačuvam recept, jer su mi svaki put neodoljive. Tako su Legice pravile po receptu sa Draganinih Grna kupus kifle, bez kupusa, ali sa blitvom; a Jafi je na Kuhinjske čarolije stavila kupus kifle sa sirom i slaninom, opet bez kupusa. Marija sa Mirisne teke, lepo - tek da ne bi bilo zabune, ne spominje kupus, nego ove kifle sasvim logično zove pačjim kljunovima...  

Radi se zapravo o kuflama koje umeju pošteno da se raskupusaju u rerni, k'o što su moje izvele - i to je to. Raskupusane kifle - ko kad je učeniku raskupusana sveska, ako se iko još seća da učenicima spada da imaju sveske... 

Tako smo Ksenija i ja krenule danas da pravimo kupus kifle, ali je meni na pola posla palo na pamet da već nedeljama želim da isprobam jedan recept sa tikvicama i makom (na ovo je Ksenija samo slegla ramenima - već joj je dosta bilo straha od kupusa, a već zna svakako da me ništa ne može sprečiti kad dobijem poriv da ubacujem namirnice gde im mesto nije... usput da vam najavim, nađoh recept za odličan kuglof sa sokom od paradajza...)

Evo šta je potrebno od sastojaka:

Za obične (ras)kupus(ane) kifle:

• pola litre toplog mleka
• 1 sveži kvasac 
• 1 kašikica šećera
• 850 g oštrog brašna
• 1 dl ulja
• 2 kašikice soli

za punjenje:

• 250 g putera
• 250 ml kisele pavlake
• 1 žumance
• pola kašikice soli
• 4 kašike brašna

za dopunjavanje slatkih kiflica:

• 250 g tikvica
• pola kašikice soli
• 100 g mlevenog maka
• 1 kašika šećera
• kašikica cimeta
• kašikica naribane korice limuna

E sad, što se korice limuna tiče... Pošto nemam još uvek pouzdan izvor neprskanog limuna, a imala sam neke kandirane pomorandže koje su se povlačile po policama toliko da su mogle lepo da se samelju u mlinu - u sve slatke recepte stavljam tu pomorandžinu koru, umesto limunove. Kaže mi Ružica danas (koja je došla da me natera da učim i naučeno primenjujem, ali ni njoj ne ide to baš lako) - kora pomorandže dala je maku dozu poezije. 

Mak se samelje i dobro izmeša sa šećerom, cimetom i naribanom koricom limuna.

Tikvice izrendati i blago posoliti. Ostaviti da otpuste sok i dodatno pritiskom procediti. Ako ostanu slane, malo ih proprati u hladnoj vodi i opet pritisnuti da se procede.

Kvasac se rastopi u pošećerenom mleku i sačeka da počne da se aktivira, pa se dodaju ostali sastojci za testo. Ovo se testo baš lako umesi, ne lepi se - za čas je bilo gotovo. Pokrila sam ga poklopcem i otišla na pijacu. Dok sam se vratila, bilo se udvostručilo, a možda bi naraslo i jače, ko zna - nego nije moglo od poklopca.


Nadalje valja izmiksati dobro puter, pa u njega umešati kiselu pavlaku, žumance, so i 4 kašike brašna.



Testo se podeli na pola. Svaka se polovina razvalja oklagijom i maže smesom putera i pavlake.


Jednu polovinu sam ostavila tako, a na drugu sam celom površinom posula mak i rendane tikvice.

Testo se zarola, kao da se uvija pita sa korama.

E sad, valja slušati vrsnije pekarice, pa kad Marija napiše: rukama još malo pritisnite - valja to uraditi. Jer kad ne uradiš kifle postanu ober(ras)kupus(ane). Ok. sad znamo za sledeći put - tako je tura sa makom već bila raskupusana taman koliko treba.

Velikim nožem se zarolana vekna seče cik cak, pa se ti parčići prebace u tepsiju obloženu peki papirom. Ostaviti razmak između parčića, jer kiflice još izrastu tokom pečenja.



Piše kod Marije u receptu - pecivo premažite. Premazala - uljem. Ok, možda je trebalo nečim drugim. Posle sam videla da neki premazuju belancem - onim koje je ostalo kad smo žumance stavili u puter. Ima smisla da belance ne samuje po frižideru... samo se toga treba i dosetiti.

Piše i da se testo ponovo ostavi da počiva dok se rerna ne zagreje na 180°C. Samo - tu smo već bile toliko ogladnele, da je ona prva 'prazna tura' pečena bez počivanja, što je dodatno doprinelo raskupusavanju. Ukusu nije falilo baš ništa - baš smo se nauživale. 

Drugu turu sam natenane nafilovala: prvo sam namazala testo (pošto ga je Ksenija razvila!!! - što imam date, šta velite?) smesom od putera i kisele pavlake, pa sam pobacala mak...

... pa tikvice preko njega. Na jednom mađarskom sajtu sam videla da je ova kombinacija sasvim obična za njihovu kuhinju. A pravila sam već i savijaču sa bundevom i makom - i bila je izvrsna.

Dok se prva tura pekla, ova štruca alijas jufka, iliti vekna, je uspela da se odmori...

Veoma je obećavajuće izgledala već kad sam isekla parčiće...

Ukus je veoma sličan makovnjači, samo joj tikvice daju jednu dozu svežine i dodaju na sočnosti. Kako su neutralnog ukusa, sam ukus ne menjaju.

Bilo je i da se odnese Lidiji i Nikoli. a nas dve smo se tako lepo najele da smo potpuno spremne za sutrašnji - samo voćni dan.

Raskupusane kifle se peku oko pola sata. Miris jasno nagovesti kad su gotove.

• •