rođendanski kolač sa grožđicama - Brown Sugar Pound Cake with Raisins

Još jedan kolač iz Cake Keeper Cakes zbirke kolača, koji sam napravila da bih počastila svoje kolege za svoj rođendan, u poslednjem danu tromesečja, pred mini raspust koji opet nemamo, uprkos uvreženom mišljenju o stomesečnim raspustima koje imaju prosvetni radnici. Sasvim običan kolač pun suvog grožđa kako i spada dobrom čajnom kolaču.

Pišem ovaj post, posle divno dugog dana ispunjenog prepletajima umora, nežnosti i lepih momenata, od kojih bih jedan čarobno topao volela da podelim i ovako ga zauvek zabeležim. Jedna spontana izjava, baš iskrena rečenica jednog deteta u toku mog slavljeničkog poklona njima - priče u kojoj mi termodinamika pomaže da objasnim razliku među kalupima za kuglof, angel cake i brioche - Ja baš volim fiziku. 

Rečenica koja mi je od svih divnih poklona koje sam dobila danas nekako najdivniji. A dobila sam puno poklona. I opipljivih, poput tog dugo željenog kalupa za Angel cake, i onih mnogo manje vrednovanih danas, a oh, koliko vrednih - izraženih kroz osmehe i poglede, prvo mojih Milica, pa kolega, pa dece kojima predajem tu, za njih, teško razumljivu nauku. 
Mnoga su me deca juče sa istinskim zanimanjem slušala o tome zašto neki kalupi za kolače imaju rupu; zašto je za neke važno da kolač sklizne lako iz kalupa, a za druge baš obrnuto - da se što bolje slepi sa zidovima kalupa i koji je termodinamički razlog što se brioš upliće baš onako kako su to Francuzi davnih dana smislili. Svaki nastavnik zna ovo o čemu pišem - da ne postoji ta plata koja može da plati iskreni dečiji pogled i osmeh i onaj momenat u kom vidite da je učenik spoznao nešto lepo o sebi i svetu oko sebe kroz ono što mu pričate. 
Ali ova iskrena reakcija, mala rečenica, kao odgovor na reakciju druga iz razreda, izrečena u dahu kroz izdisaj, tiho, pomalo stidljivo, više sebi nego ikome drugom, čudo da sam je i čula - ta je rečenica ostala da me doprati kući i da se ponavlja i ponavlja. Ona je biser u ogrlici mog nastavničkog posla. Jer, možda nećete ni verovati, to dete nema, danas toliko tražene vrhunski dobre ocene kod mene. Niti je ikada tražilo da mu dam išta vredniju ocenu od znanja koje je pokazalo. Trudi se da pliva kroz formule koje mu pokazujem, pazi na časovima i ne grabi moju pažnju ni na koji način preko mere. A danas mi je dalo istinski divan poklon. Svako bi u životu trebao da dobije bar jedan od takve vrste.

Kolač, za koji nemam sliku preseka, jer se pojeo pre nego što sa stigla da je uslikam,  se pravi lako. Potrebni sastojci su:

• 1⁄2 šolje mlaćenice, ili mleka sa pola kašike limunovog soka
• 2 veća jajeta
• 1 kašikica ekstrakta vanile
• 1 šolja suvog grožđa
• 1 1⁄2 šolja brašna
• 1 kašikica praška za pecivo
• 1⁄2 kašikica sode bikarbone
• 1⁄4 kašikica soli
• 1⁄2 šolje (115 g) putera omekšalog na sobnu temperaturu
• 3⁄4 šolje smeđeg šećera
• 2 kašike šećera, običnog, belog
• 1 kašikica cimeta

Rerna se zagreje na 175°C. Podmasti se i pobrašnjavi kalup. Ovo ne može da se pravi u kalupu za kuglof, jer se kolač ne prevrće, zbog prhke nežne korica karamelizovanog cimeta, mora da ostane okrenut onako kako se peče. Za ovakve kolače ja imam taj ravni kalup sa rupom.

Mlaćenica, jaja i ekstrakt vanile se blago ulupaju. Suvo grožđe se pospe jednom kašikom bračna i promeša da se svako zrno obloži brašnom. Ostatak brašna se proseje sa sodom bikarbonom, praškom za pecivo i solju.

Puter i smeđi šećer se dobro ulupaju mikserom, pa se u njih sipa mešavina sa mlaćenicom, pa postepeno doda brašno. Kad je sve dobro sjedinjeno, umešaju se grožđice, sve izlije u kalup, malo se poravna i pospe mešavinom cimeta i šećera.

Peče se oko 50 minuta. Kad se izvadi iz rerne, sačeka se neki minut da s ekolač prohladi, pa se veoma pažljivo za čas privremeno prevrne, tek da ispadne iz kalupa, pa se vrati da stoji kao i dok se pekao. Tu je neminovno da se prhka korica malo ošteti, ali ne mari. 

• 1⁄2 cup buttermilk
• 2 large eggs
• 1 teaspoon pure vanilla extract
• 1 cup raisins
• 1 1⁄2 cups unbleached all-purpose flour
• 1 teaspoon baking powder
• 1⁄2 teaspoon baking soda
• 1⁄4 teaspoon salt
• 1⁄2 cup (1 stick) unsalted butter, softened
• 3⁄4 cup packed light brown sugar
• 2 tablespoons granulated sugar
• 1 teaspoon ground cinnamon

1. Preheat the oven to 325ºF. Grease a 9-inch by 5-inch loaf pan and dust with flour.

2. Combine the buttermilk, eggs, and vanilla in a glass measuring cup and lightly beat. Toss the raisins with 1 tablespoon of flour and set aside. Combine the remaining flour, baking powder, baking soda, and salt in a medium mixing bowl.

3. Combine the butter and brown sugar in a large mixing bowl and cream with an electric mixer on medium-high speed until fluffy, about 3 minutes, scraping down the sides of the bowl once or twice as necessary.

4. With the mixer on medium-low speed, pour the egg mixture into the bowl in a slow stream, stopping the mixer once or twice to scrape down the sides.

5. Turn the mixer to low speed and add the flour mixture, 1⁄2 cup at a time, scraping
down the sides of the bowl after each addition. After the last addition, mix for
30 seconds on medium speed. Stir in the raisins.

6. Scrape the batter into the prepared pan and smooth the top with a rubber spatula. Stir together the granulated sugar and cinnamon in a small bowl. Sprinkle over the top of the cake. Bake the cake until it is golden and a toothpick inserted in the centre comes out clean, about 55 minutes. Let the cake cool in the pan for about 5 minutes, invert it onto a wire rack, and then turn it right side up on a rack to cool completely. Slice and serve.

7. Store uneaten cake in a cake keeper or wrap in plastic and store at room temperature for up to 3 days.

This is fifty-ninth cake from Cake Keepers Cake cookbook, by Lauren Chattman, on my blog. This is the cookbook that I find out thanks to Joyce's food blog named Kitchen Flavours. 

I'm linking this post with Cookbook Countdown #23 hosted by Kitchen Flavours and Emily's Cooking (Makan2) Foray.