oljina posna heljdopita

Posna pita sa heljdočinkama! Zamislite to! Nisam ovo ni pokušavala do pre neki dan, a da mi je samo znati zašto.

Odličan doručak vikendom. Uživaš sa ukućanima ( ili dragim gostima), ujuto lagano pored šporeta - nije uopšte teško napraviti je. 

Uz prvu kaficu ispečeš palačinke i samelješ semenke suncokreta u sir (da baš tako), posložiš i gurneš u rernu...

Napravila sam pre nekog vremena grupu na fejsu: kad mama kuva veganski. Napravih je sebe i meni sličnih mama radi - onih čija deca misle nekim novim, mnogo boljim, mozgom, a mi još uvek, po inerciji, mnoge stvari ne razumemo. Ali volimo svoju decu i volimo šerpe i lonce. I za sve one koji su radoznali. I za sve one koji, zdravlja radi, prelaze na ishrani biljnim namirnicama. I ko zna za koga još... Jedini uslov je da se ne kritikuje ono što je kod drugog u tanjiru, jer to se kosi sa mojim najvećim vrednostima.

Napravila sam grupu u kojoj želim da podelim svoje oduševljenje raznovrsnošću ovog načina ishrane. Dobro su došli svi. Nije nužno da se hrane ovako, kako je to običaj u drugim grupama ove vrste. Svaštojedi ( uklljučujući i mene) neće prestati svašta da jedu, ukoliko ih neko bude stalno grdio. Možda neće i nikada, ko smo mi da se ljutimo šta neko voli da jede. Ali, da pričamo svoja iskustva - e to je lepo, i poželjno. 

Jer, i moje je iskustvo išlo od negodovanja i neverica do potpunog oduševljenja šta sve može. Samo, ja sam imala olakšavajuću okolnost - veliku. Moje je dete poželelo da jede ovako - koja mama će to zanemariti?

I naravno, u grupu sam pozvala neke svoje prijatelje i poznanike. Tako sam pozvala i Olju, svoju NLP drugaricu. Znala sam da nam je to zajednička tačka, taj NLP na koji smo dve godine išle zajedno. i još je tu podosta neizrečenih zajedničkih tačaka, pogledom samo prenesenih. A znam da se po dve tačke znatno razlikujemo - Olja voli planine i voli ( ma šta voli - Olja OBOŽAVA) da trči. A ko mene zna, zna da to ne ljubim ni malo. Planine me plaše, a trčanje tek ...

A o Olji znam još i to da je, jedna od retkih koju poznajem, koja prirodno živi strategiju zdrave ishrane - onu po kojoj jedemo samo ono što znamo da našem telu prija. Ima sreću, pa ne razume one nas koji hranom lečimo i neke druge rane. To je toliko retko i tako jako dragoceno - imati prirodnu moć da znaš koje gorivo ti treba i da imaš snage da samo njega sipaš.

Olja Lapcevic Evo i mene :) Heljdino brasno obozavam i stavljam ga gde god je moguce :) da ne kazem u sve :) Heljdopita se pravi od slaganih heljdinih palacinaka. Ima puno recepata ali uglavnom se drzim onoga pola mere heljdinog brasna, pola mere brasna od psenice/ pira. Za jednu meru uzmem ukuno oko 400gr brasna (pola/pola), vode po potrebi da bi testo bilo nesto gusce nego za obcne palacinke, vrlo malo kisele vode cc 0,5 dcl, malo soli, malo secera i mrvicu ulja. Testo treba da je lepo kompaktno, bez grudvica i da je gusto toliko da moze da se razlije. Imam veliki pekac za palacinke, pa na tome pecem i ove heljidine palcinke, ali moze i u nekom vecem tiganju. Moja mama ih pece u tiganju pa koristi vise ulja, te zbog toga, pecene palacinke slaze na papir za pecenje, da ne bi bili masni. Palacinke treba da budu malo deblje, da ima sta da se zagrize :) i peci ih sa obe strane. Nadev pravim tako sto napravim sir ili od sirovih suncokretovih semenki ili od sirovog indijskog oraha - vec sta imam u kuci :) i to oko 200-250gr. Semenke/ orah natopim ili dan ranije u hladnu vodu ili par sati ranije u toplu vodu, ocedim, izblendam sa malo limuna, 2-3 kasike maslinovog ulja i mrvicom soli. Kada pravim sa indijskim orahom ne stavljam so i stavljam onaj kupljeni citron sok - jer on nije sladak, i namaz mi je ukusa kao rikota :) U smesu dodajem vege pavlaku po malo, muteci kasikom, toliko da dobijem masu lepo kremastu da moze da se razmaze. U nauljen pleh stavim palacinak, premazem namazom, i tako redjam dok ima sastojaka (ne vise od 5-6). Iseci na kocke ostrim nozem (ne gnjeciti) i peci na oko 200 stepeni oko 25-30min. Cesto poslednji palacinak ne premazem, pa kada se ispece stavim namaz pre posluzivanja. I samo napomena, moze da stoji max 1-2 dana zbog namaza. Uzivajte i prijatno :

Pa kad nam je Olja postavila ovaj svoj recept za heljdopitu, koju često pravi, to sam morala da probam. I rezultat vidite na slikama.

Upotrebljeni sastojci:

• 400 g heljdinog brašna
• 400 g belog brašna
• pola dl kisele vode
• kašikica soli
• kašikica šećera
• 2 kašikice ulja
• i vode dovoljno da se umuti glatko tetso za palačinke

a za mladi sir od suncokreta

• 250 g semenki suncokreta
• sok od jednog limuna
• pola kašikice soli
• par kašikica maslinovog ulja

Testo za palačinke sam umesila oko 5 ujutro (to je divna navika koja se stiče pod stare dane - ranog ustajanja samo lepote života radi).

Odstojalo je do oko pola 8. Zgusnulo se malo, pa sam dodala još malo vode i pekla palačinke dok sam sa kumom pila prvu kafu. ( jedno od retkih divnih jutara u kojima nisam bila sama, u poslednje vreme). Iskreno da vam kažem, sve vreme sam se pitala šta li ću to kumi dati da doručkuje...

250 g semenki suncokreta sam potopila veče pre. Ujutro sam ih oprala i stavila u blender sa sokom od jednog limuna, pola kašikice soli i par kašikica maslinovog ulja. Dosipala sam vode postepeno, dok sam mlela, dok mi nije zaličilo na gustinu švapskog sira. ( još uvek u neverici da ovo može). Nisam dodavala biljnu pavlaku, jer je prosto nisam imala dovoljno i za u sir i za da je prelijem preko pite.

Ređala sam sve u maminu staru jena vatrostalnu činiju ( vikend sa kumom uvek ima tu divnu patinu sećanja), koja je taman toliko velika koliko jedna palačinka.

... i opet i opet bih ispričala priču o tome da smo iz baš ove jene jeli vikendom musaku sa krompirom i bili fest zadovoljni količinom hrane na stolu. I malo ko je, čudno li je, bio debeo.

Ovlaš sam nauljila dno, stavila palačinku, pa preko nje sir od suncokreta, pa ponovo, dokle god sam imala palačinki.

Ja sam iz onog tabora koji voli debele palačinke. Nemam ništa ni protiv tankih, ako će se neko drugi mučiti za šporetom. A iskreno, ni ne umem da ih napravim. Nisu za ovu pitu obavezne debele - od volje vam... Kod mene su bile debeljušne. Poneku sam, naravno, usput i pojela. Dakle, ako ne budete jeli usput, dobićete deblju pitu.

Kad sam sve poređala, isekla sam pitu na kockice i prelila sa malo biljne pavlake. Pa stavila u rernu zagrejanu na 190°C. Pekla sam je oko pola sata.

Vidite i sami da je ovo odokativni recept, a kako nisam sigurna kada ću ga ponovo praviti ( baš ovakvog, jer varijante se već nameću), da bih sastojke preciznije izmerila, objavljujem ga ovako. 

Pita je savršena. Nestvarno dobra, zapravo. 

Sasvim blagi dašak suncokreta tek naslutite - stvarno je kao prava heljdopita, ona sa mlečnim sirom.

Pojeli smo skoro celu u dahu. Kuma, Ksenija i ja... dobro, ne baš celu. Ostalo je za Dušana i Lidiju, koji su isto bili oduševljeni. 

Dakle, jako bih je rado jela ponovo, samo, jutros sam samo upamtila još desetak recepata, i dodala ih na gomilu od hiljadu i po, onih samo na blogu zapamćenih koji stoje strpljivo u redu, jer su neodoljivi i volela bih da ih probam.

 

Lako je napraviti, ali treba sve to i pojesti, a ostati makar približno istih dimenzija i u okviru kućnog budžeta normalnog da se izdvoji za hranu... Ukoliko neko od vas bude pravio, neću se ljutiti da me pozove...

Ili makar da javi Olji i meni - na fejs grupu 'kad mama kuva veganski', kako mu se sviđa.