Napravila sam mafine sa domaćim kvascem - onim koji se pravi kada želite da mesite hleb, onaj kao nekada. Onakav kakav smo jeli i nije nam smetao, jer je bio pravilno fermentisan. Nije puno posla da se ovo napravi. Nema puno posla ni oko gajenja kvasca, puno je samo nekih malih koraka, a od toga smo se odvikli. Zato je sve ovo postalo popularno dok smo sedeli u karantinu i imali vremena na pretek.
Ovi su mafini ok. Ne bih mogla kazati da su odlični. Prošli su najvažniji test - pojedeni su, dobili su i po koji kompliment. Čak i od onih koji hleb od ovog testa ne ljube baš. Idemo dalje...
To sa gajenjem domaćeg kvasca i mešenje hleba sa njim je najnovija širokorasprostranjena zabava, uzrokovana karantinskim danima. A meni toliko liči na elektronske kućne ljubimce koje su deca imala početkom veka. Sećate li se onih malih igračkica, koje ste morali da 'hranite' na vreme? Pa ako ne nahranite, nešto krene po zlu...a vriske u kući kol'ko voliš. Malo je kazati da sam ludela. E sad, deca porasla, a ja sam sebi izmislila kućnog ljubimca - ovog u tegli koji raste kako mu volja. Ili ne raste. Pa ludim sama od sebe zbog malo brašna i vode u tegli, koje ima svoju volju.
Napravila sam nekoliko hlebova, nisu za hvalu, još uvek su pljosnati i samo su ukusni, a nisu za pokazivanje. Doduše, i to sa ukusom je kako kome - Ksenija ne poznaje taj ukus, pa joj hleb pomalo kisi. I sa čudom gleda moje drugarice koje se, kao i ja - oduševljavaju. A nas taj hleb instant katapultira u detinjstvo...
A ko se ikada bavio gajenjem ovog kvasca, a ima i problem sa bacanjem hrane - na velikim je mukama. Jer, svakodnevno malo kvasca baciš...
Na netu je poplava recepata - šta uraditi sa kvascem, a da nije hleb ( koji se pravi u tri dana, pa se treba u taj posao nakaniti). Ne stižem da im se posvetim, a htela bih. Ovaj je kolač prvi pokušaj. Nije idealan, a jeste bila prilika da naučim ponešto novo. Pa sad to delim sa vama...
Potrebni sastojci:
- 1 1/2 šolja brašna
- 1/2 šolje palente
- 1 kašikica cimeta
- 1/2 kašikice sode bikarbone
- 1/2 kašikice soli
- 1/2 šolje šećera
- 1/4 šolje sosa od jabuka - ja sam stavila ispasiranu skuvanu jabuku
- 1 šolja domaćeg kvasca - svejedno da li ste ga nahranili ili ne
- 1 šolja biljnog mleka
- 2 šolje borovnica
- šećera u prahu za posipanje
Rernu podgrejati na 220°C.
Brašno, palentu, cimet, sodu bikarbonu i so pomešajte.
Dodajete mokre sastojke, jedan po jedan, sve osim borovnica.
Testo će biti gusto - onako da ga u modle stavljate kašikom za sladoled, a ne da ga pretačete. Treba ga mesiti toliko da nema tragova suvog brašna.kažu u originalnom receptu da treba dodati mleka, ukoliko ne može svo brašno da se umesi.
Borovnice se dodaju na kraju, pa se smesa izruči u modle. Treba peći oko 25 minuta.
Iako sam videla u originalnom receptu da su se zalepile za papirne modle ( nije žena skrivala, lepo je slikala), opet sam ipak stavila papirne modlice. A imala sam silikonske, nije da nisam. Čekala sam goste, pa nisam baš puno razmišljala - pa sam se tako i osramotila pred gostima, Ljuštili su mafine sa papirića. i nije to baš lako išlo...
Onaj jedan koji nam je preostao, pokazao nam je da strpljenje čuda čini. Predveče su papirići silazili lakše - dakle, ako koristite papirne modle, budite strpljivi i jedite mafine tek posle dobrih par sati hlađenja.
Onaj mafin u srcolikoj silikonskoj modli je lepo izašao iz modle, posle desetak minuta hladjenja. Dakle, moj je savet, koristite silikonke modle.
Ukus ovih mafina je hlebast - ne prhko mafinast kako smo od mafina navikli. Zanimljiv je, ali pomalo i zarazan. Kao i svaki hleb - ne možeš prestati. Srećom, bilo je samo 12 mafina, pa nam se zbog ovih kolača garderoba nije srdila preko mere.
No comments:
Post a Comment