Wednesday, August 19, 2020

rižoto sa kineskim patlidžanom i tofuom

 


Danas smo, na tezgi kod vazda nasmejane Kineskinje, pored tofua kupile i dugi purpurni patlidžan, koji zovu i kineskim. 
Iako sam ga godinama čežnjivo gledala po grčkim tezgama, tek se sad našao na našem stolu - jer se neki odvajkada deklarišu da ga ne vole. 
Premijerna izvedba u rižotu je bila uspešna, pa se može nadati ulogama i u drugim jelima.
Samo da vam kažem, ti što su me sprečavali da sa ovim patlidžanom ekperimentišem na letovanjima, danas su slistili nekoliko ćasica ovog rižota. 



Od danas, svojim raznim zvanjima dodajem i titulu: recipe creator! - ovim sam se jelom vinula i u te vode. Nije da do sada, rabeći titulu food bloggerke, nisam smišljala recepte. Jesam, mada sam češće domišljala već postojeće ideje prikupljene sa svih strana, ali je ovaj nešto posebno - totalno je iz moje glave. Od početka do kraja.


Nisam imala vremena da tražim načine na koje se ova biljčica sprema - znam da može u Wok, samo nisam danas bila raspoložena za to... Može i da se griluje, to je sigurno, a sad znamo da je odličan u rižotu.
Na žalost, divna purpurna boja se gubi pri termičkoj obradi. Ukus je potpuno isti kao i naš veliki patlidžan, samo je tekstura malo drugačija, pošto nema semenke - kompaktniji je.
Evo šta sam od sastojaka upotrebila:
  • ovu gomilicu patlidžana sa slike - platila sam je 50 dinara, a kilo je 300 dinara, znači da nije bilo ni 200 grama u njoj - poprilično su lagani
  • 300 g šampinjona
  • parče tofua od oko 200 g - tofu već nekoliko godina kupujemo na toj malenoj pijaci u blokovima
  • jedan crveni luk
  • nekoliko kašika maslinovog ulja
  • 2 dl belog vina
  • mali bokorčić sveže žalfije, sa desetak listova
  • nekoliko grančica majčine dušice
  • kašika suvog peršuna
  • šolja riže za rižoto, ona od 250 ml
  • kašikica kurkume
  • soli i bibera po ukusu





Šampinjone sam isekla na veće ploške i pirjala ih na malo ulja, u većem tiganju, dok nisu potpuno porumeneli. Ovo je način na koji je Džulija Čajld preporučivala da se prave šampinjoni (samo što ih je ona pirjala na puteru). Ovako pripremljeni imaju puniji ukus i ne menjaju oblik u rižotu.
Crveni se luk sitno iseca i dinsta na malo ulja u šerpi u kojoj plairate da pravite rižoto. U njega se doda iseckana sveža žalfija.
Uskuvati tople vode, da je imate pri ruci za podlivanje. Idealno bi za ovo bilo imati povrtni bujon, ali da se ne farbamo - ko još ima vremena za to. Makar ja ne postizavam. Ponekad koristim povrtnu kocku, samo danas je nisam imala.
Na luk sam dodala isečene patlidžane, pa sam ih pirjala i tužno gledala kako gube divnu boju.




Tofu sam isekla na kockice, pa sam dodala kad se patlidžan prodinstao.





Dodala sam listiće majčine dušice i suvi peršun, koji stavljam gde god stignem - ne zbog ukusa, koji skoro da ni ne osetim, već zbog toga što je izuzetno dobar za urinarne puteve. Otkako sam usvojila tu naviku, pozdravila sam se sa urinarnim infekcijama, koje su me posećivale previše često. Tako da preporučujem da imate suvog peršuna uvek pri ruci.


Naravno, sveži je još bolji, on dodaje i na aromi jela - samo mi nije baš zgodan, jer bude svež dan dva pošto ga donesem sa pijace i to je to. Ne mogu nakupovati zalihe.


Operete sad jednu šolju pirinča i uspete u sve ovo, nalijete vinom i spremite se da stojite za šporetom još dvadesetak minuta. Vatru prilagodite da vam jelo od dole ne zagori i mešajte.


Kako vino ispari, dodajte vrele vode, malo po malo. Pustite da riža upije vodu i mešajte, pa dolijte ponovo malo vrele vode... sve dok se riža ne skuva onoliko koliko je volite skuvanu. Ja volim malo mekaniju.


Pošto mi je rižoto nekako bio bledunjav, možda i zato što sam kuvanje počela dok su sastojci bili blještavo purpurni, dodala sam jednu kašikicu kurkume da ga malo oboji.
Usput solite i biberite po ukusu i to je to.
Vrlo jednostavno jelo i sasvim lepog ukusa.
Patlidžan i žalfija gorče taman da mu daju poseban ton. Šampinjoni dodaju svoju aromu i teksturu koju volim, ono da se ima šta zagristi. Tofu dodaje na mekoći. Ako ste koristili kremastu rižu, onu za rižoto, ovo će biti jedno podatno jelo, skoro kao soul food.


Sipaćete nekoliko puta sigurno, jer su ovde neki istrajni nevolitelji patlidžana tako radili.
A meni je sad još više žao onih svakakvih patlidžana od pre neku godinu na Evii, koji su me svakodnevno mamili sa tezgi. Samo, ko još na letovanju kuva samo za sebe. E pa znam nekoga ko će na nekom sledećem tačno to uraditi...









3 comments:

  1. Lepo, baš lepo! da li se tofu bar malo otopi u termičkoj obradi. Imam neki dimljini koji bi baš ovde naravno sa običnim patlidžanom napravila.
    Ja kupim više peršuna, celera i mirođije, operem iseckam makazama na poslužavnik, pustim da se prosuši i svako sortu stavim u posebnu kesicu onako tanko pa sve zajedno u kutiju koj se dobro zaatvata. Posle samo odlomim koliko mi treba. Tokom leta imam običaj da dodajem u te kese a onda se zimi radujem :-) Važno je da se ta kutija baš dobro zatvara!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ovaj tofu koji mi koristimo se malo izdrobio - mislim da se nijedan tofu neće otopiti, posebno ne dimljeni. Dimljeni bi mogao da se nariba u rižoto, možda bi tako lakše postao mekaniji.
      Hvala za savet - izgleda da se moja kutija nije dobro zatvarala, jer mi taj način nije bio uspeo... smrznem ja u kesicu u zamrzivaču, samo mi to dođe skoro na isto kao kad kupim suv.

      Delete