Saturday, November 6, 2021

prevrnuti posni kolač sa grožđem i lešnicima

 


Originalan recept za ovaj kolač je sa višnjama i sigurna sam da je i sa njima odličan. Jer, ova verzija sa grožđem je fenomenalna. 

U kolaču nema belog šećera. Pravi se jako lako. Napravićete ga uz pripremu ručka, a da ne osetite da ste nešto posebno dodatno naradili.







Neki dan sam slušala podkast u kome kažu da je netrpeljivost prema veganima iste veličine kao i netrpeljivost prema homoseksualcima. Na ovom je linku podkast, ako želite da ga poslušate. Podkast pravi mladi bračni par - Maša je 'naše gore list' koja jako vešto veganizuje našu tradicionalnu hranu i objavljuje na njihovom blogu.

Moram kazati da sam se neki dan u školi uverila u to. Jednom je dečaku, pred kraj časa, ispala kutija sa užinom i iz kutije je ispala jedna borovnica. U momentu je nekoliko dečaka počelo sa ismevanjem - u kojoj je glavna etiketa bila: vegan. 

Vrlo ružno. U trenu, što znači da je uobičajeno, da se već upotrebljava.

Sasvim sam sigurna da ni ne znaju šta vegan tačno znači, kamoli išta drugo vezano za veganstvo, osim toga da se razlikuje od njihovog odnosa prema hrani.

Na sve to, znam zasigurno da dete nije vegan, što uopšte nije ni važno. Ali jeste iz porodice u kojoj veoma brinu kako će ga hraniti, a kako je nedavno cela porodica preležala Covid, verujem da sada još i dodatno paze da unese što više kvalitetnih namirnica.

Setilo me ovo na nemilu scenu iz knjige Anamarija me nije volela - onu u kojoj se negovana devojčica sa severa zemlje koju sam u detinjstvu zvala domovinom, seli u ruralne južne krajeve. Pa je ismevaju što ne zna šta je imalin za cipele, jer sami ne znaju da se on na bele lakovane cipele ne maže.

Samo knjiga govori o ranim pedesetim godinama, a posle sedam decenija, u veku u kome je informacija o tome šta sve na svetu postoji, skoro neodvojivo vezana za naše telo, imala sam priliku da prisustvujem ovoj nemiloj sceni, koja me porazila.

Prestali su isto tako brzo kako su i započeli, jer umem da sasečem pogledom, čak i kad me grlo od iznenađenja i jake upale izda. A tek ih čeka priča o različitostima, nema šanse da im se skinem sa vrata. 

Samo, evo ovde kažem da sam ostala poražena na tren. Negde moram kazati, jer ću pući.

U zemlji gde se posti preko pola dana godišnje, mali dečaci se izruguju drugu koji za užinu jede borovnice.

Ima tu, kao i u sceni iz knjige, sa lakovanim cipelama, svega. Pre svega tužne zavisti na tome da tog nekoga roditelji neguju, a te neke prozivače baš i ne gledaju. Znam. Samo prosto sam umorna od sveta koji je krenuo da se vrti naopačke. A ima sve uslove da bude bolji.

Bez različitosti bismo pomrli od dosade, makar. O napretku civilizacije da ne počinjem. Jer gde bismo bili bez promena koje donose baš oni koju su drugačiji, ko drugi? Kako to ljudima nije jasno? I zašto tome ne uče svoju decu? Jasno mi je, vidim to u ovom getu od zemlje u kome ološ naziva ološem svakog ko je iole drugačiji od njih, a ujedno mi i ne ide u glavu nikako. 

Eto izjadah se. 

Ali vam uz to prilažem i stvarno jako dobar recept, pa smo nekako egal, zar ne?






Upotrebljeni sastojci:


  • 2 šolje grožđa ( nisam ga čistila od semenki - one se lepo zapeku, pa dodaju kolaču na hrskavosti)
  • 1/2 šolje preprženih lešnika
  • 2 kašike nekog tamnog šećera
  • 3/4 šolje brašna - može samo belo, a možete ubaciti i neko integralno
  • kesica praška za pecivo
  • kesica vanil šećera
  • na vrh kašikice soli
  • 1/4 šolje maslinovog ulja
  • 1/2 šolje vode ili ređeg pirea od kuvane jabuke ili kuvane mlevene bundeve
  • 3/4 šolje nekog slatkog sirupa ( agave, kokosovog, javorovog) - koristila sam kokosov







Rernu zagrejte na 375° C.

Podmažite pleh u kome ćete peći kolač. Za ovakve kolače imam dva silikonska 'pleha' 20 x 20 cm. Vidi se na slikama koliko ih često koristim. Odlični su. Posebno za kolače koji bi se mogli zalepiti, poput ovog.

Ako nemate silikonski, obavezno dno obložite peki papirom.

Ubacite voće, lešnike i crni šećer na dno pleha.




Pomešajte brašno sa praškom za pecivo, vanilin šećerom i solju.
U drugoj činiji, pomešajte dobro ulje, vodu ( ili mleveno kuvano voće - ja sam koristila mlevenu bundevu, zato je kolač ovoliko žut) i slatki sirup, pa to prespite preko bračni i sjedinite tek da se dobro izmeša.

Prelijte ovo preko voća sa lešnicima i šećerom.

Pecite oko 40 minuta. Pazite da vam odgore ne zagori.



Nemojte vaditi kolač iz tepsije dok se sasvim ne ohladi. ( ako je ovo iko ikada uspeo, neka mi se javi). 

Prevrnite kolač i uživajte u reakcijama. I mirisu i ukusu...

Odlično se slaže i sa sladoledom, samo da vam kažem, jer slike nemam. Taman posla da se sladoled otopi...









Recept sam pronašla ovde.






No comments:

Post a Comment